Ošišani do glave na Mont Everestu

„Srpski teniseri su pobedu u Dejvis-kupu obeležili na svoj način: ošišali su glave. Teniski savez sanja o velikoj budućnosti“, piše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom: „Ošišani do glave na Mont Everestu“: „Možda je to (šišanje) samo ventil za oslobađanje pritiska, pod kojim su se srpski teniseri nalazili pred sopstvenom publikom. Čitava nacija je očekivala pobedu, i s vremena na vreme je izgledalo da će Srbi podleći opterećenju. (…) Kada su pri rezultatu 1:2 stajali leđima uza zid, pokazali su jedinstvo. I kritika Bogdana Obradovića upućena publici, koja je kao paralizovana reagovala na preokret u dublu, tako da je nadglasalo 1.500 francuskih navijača, imala je efekta. U nedelju je svaki poen slavljen frenetično kao da je odlučujući (…)

Na kraju je mnogo toga – ne samo zbog Nikija Pilića takođe ošišanog do glave – podsećalo na prvu nemačku pobedu pre 22 godine. Sada već 71-godišnji Hrvat tada je doveo tim Nemačkog teniskog saveza do prvog trijumfa; sada je, posle još dve pobede sa nemačkim timom (1989. i 1993) i jednim uspehom sa svojom otadžbinom (2005), dirnut i ponosan, peti put stao na tron: Pilić penjanje na pobedničko postolje voli da poredi sa penjanjem na Mont Everest. Kao i Nemci sa Borisom Bekerom, i Srbi imaju jednog ubedljivog vrhunskog igrača od koga sve zavisi i koji se ne razume baš najbolje sa svojim Teniskim savezom. (…) Da bi ovu situaciju pretvorio u trajno stanje, Teniski savez Srbije sada želi da do 2012. godine sagradi i formira specijalni centar sa najrazličitijim mogućnostima za trening – dosad su Đoković, Jelena Janković i Ana Ivanović bili više dar neba negoli rezultat sistematskog rada sa podmlatkom…“

„Srpska pošta je brza“, piše Zidojče cajtung. „Na dan kada su Đoković, Tipsarević, Troicki i Zimonjić osvojili Dejvis-kup, ona je izdala specijalnu marku na kojoj se vidi taj kvartet. Božićne čestitke će tako moći da se obeleže najvišim nacionalnim osećanjima, a ovo je najznačajniji sportski uspeh mlade države. Lodra, koji je sa 30 godina odavno iskusni profesionalac, posle odlučujućeg poraza protiv Viktora Troickog jednostavno se srušio od razočaranja – toliki je na njega bio pritisak ovog meča, koji je u areni gledao i predsednik Srbije. Francuzi su devet puta osvajali ovaj pehar, a Srbi su ga sada osvojili prvi put.

Ova pobeda je pokazala da je Dejvis-kup sasvim u duhu vremena. Prodavci tenisa su kritikovali taj format kao prenaporan, jer vrhunski igrači moraju da se probijaju do finala kroz mnogo krugova takmičenja. Televizijski stvaraoci su kritikovali robusnost takmičenja u kome se čak i u dublu igra na tri dobijena seta. Finale 2010. je demantovalo sve kritičare. Ono je pokazalo da je za dobru završnicu takmičenja potreban dobar zalet, koji omogućava radovanje onome što predstoji. Veliki turniri u Melburnu, Parizu, Vimbldonu i Njujorku kao i finale sezone u Londonu takođe privlače mnogo gledalaca, ali tenisu se retko dešava da postane društveno relevantan događaj. U Dejvis-kupu je to uvek slučaj. Prebrzo reformisanje ove institucije bi bilo nemarno i kratkovido.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević