Oštre kritike na račun Pjongjanga

Minhenski Abendcajtung se pita: «Kako odgovoriti na ovu eskalaciju? Šta protiv najsiromašnije i najizolovanije zemlje na svetu mogu učiniti finansijske, trgovinske sankcije kao i zabrana putovanja što je predlog SAD... Vojni udar sa možda nesagledivim posledicama? Nema jednostavnog odgovora... Takodje i Teheran sa pažnjom prati šta se dešava onome ko protiv volje SAD napravi atomsku bombu. Do sada je poruka glasila: Zemlje bez atomske bobmbe biće napadnute i pokorene, ali ne i zemlje koje imaju atomsko oružje.

Berliner Kurir ne vidi šanse za diplomatsko rešenje: «Sankcijama se diktatoru Kimu neće smanjiti apetit prema atomskoj bombi. On želi da je ima. Po svaku cenu. I on neće biti poslednji. Od 1945 nije se uspelo u naporima da atomski klub ostane privilegija malobrojnih. Sve dok i jedna zemlja bude imala atomsko oružje, i druge će ga takodje hteti. Ova lančana reakcija je zaustavljiva samo kroz totalno atomsko razoružanje. O tome bi ponovo trebalo govoriti.

Ofenbuarger Tagesblat konstatuje: «Slučaj Severne Koreje ne donosi ništa dobro pre svega u atomskoj svadji sa Iranom. Teheranski izbor da proizvede atomsku bombu sadrži više eksplozivnosti. Za zapad Persijski zaliv je mesto odakle stiže nafta, sirovina bez koje nema preživljavanja, a s druge strane i mesto susretanja dve kulture, hrišćanske i islamske. Rešenje se mora tražiti kroz dijalog. Medjutim sa intervencijom SAD i njenih saveznica u Iraku sirtuacija je postala toliko komplikovana, da kako stvari trenutno stoje, nema rešenja na vidiku.

Druga tema: Petersburški dijalog koji se jednom godišnje od 2001. naizmenično održava u Nemačkoj i u Rusiji, osmišnljen je pre svega kao diskusiona runda o razumevanju civilnog društva i podrška razvoju uzajamnih odnosa dve zemlje.Ovoga puta sastanak se održava u Drezdenu. Frankfurter Algemajne piše da je u ponedeljak posle podne na početku skupa minutom ćutanja odata pošta ubijenoj ruskoj novinarki Ani Politkovskoj, kao i da se uobličavanju rusko nemačkih odnosa pristupa i poklanja posebno velika pažnja.

Siddojčecajtung ne zaboravlja ni Pregovore o statusu Kosova. Pod naslovom Opunomoćenik UN-a upućuje prekore Beogradu...Rešenje putem pregovora o budućem statusu Kosova, prema rečima Martija Ahtisarija nije na v idiku. Stavovi Kosovskih Albanaca i Srba su još uvek dijametralno različiti, rakao je Ahtisari u ponedeljak u Finskom parlamentu prilikom diskuusije o Kosovo. Prema navodima finskog diplomate pre svega Srbija se postavlja popreko: «Priština je bila spremna na daleko veću saglasnost od Beograda.» Ahtisarijeva procena je da je mogućnost sporazuma kod formalnih pitanja veoma ograničena, ali kako je rekao bez trajnog rešenja za Kosovo, neće biti trajnog rešenja ni za čitav Balkan.