O čemu će se izjašnjavati Grci?

Čak su i grčki ministri bili iznenađeni saopštenom odlukom. Narod ima reč, odlučio je premijer. Trebalo bi da se izjasne o otpisivanju dela duga i drastičnim merama štednje. Jorgos Papandreu time još jednom u pitanje dovodi poverenje vladi na čijem je čelu. Poslanici grčkog parlamenta izjasniće se o predlogu za raspisivanje referenduma najkasnije u subotu, 5.11.

Ipak, stav grčkog premijera, nije u toj meri iznenađujuć, kao što bi neki želeli da predstave. Još 2009. godine, kao lider opozicije, Papandreu se zalagao za referendum o Lisabonskom sporazumu, zbog čega je u Briselu stekao malo prijatelja. Tada su bili aktuelni izbori za Evropski parlament, ali i godinu dana kasnije, u vreme izbora u Grčkoj, Papandreu je najavljivao referendum o merama štednje.

„Ono što je jednom upalilo, moglo bi da funkcioniše i drugi put“, uveren je grčki premijer, koji se više ne nalazi samo pod pritiskom opozicije, već i političara u sopstvenim redovima. U Socijalističkoj partiji Grčke, Papandreu je „sateran u ćošak“, u parlamentu raspolaže tesnom većinom od svega tri glasa. Četiri poslanika vladajuće stranke otvoreno zagovaraju osnivanje vlade nacionalnog jedinstva - i to bez aktuelnog premijera na čelu.

Za izlazak iz evro-zone?

Referendum bi za Papandreua mogao da bude razrešenje. Mogao bi da dovede i do njegovog povlačenja iz politike. U svakom slučaju njegova taktika može se okarakterisati kao veoma rizična i zbog činjenice što narod Grčke i nema mnogo iskustva sa referendumskim izjašnjavanjem. Poslednji referendum u Grčkoj održan je 1974. godine - nakon kolapsa grčke vojne diktatore, Grci su se izjašnjavali o ukidanju monarhije.

O mogućem ishodu najavljenog referenduma moglo bi se špekulisati jedino na osnovu istraživanja javnog mnjenja. A ona su u poslednje vreme bila uglavnom negativna. Oko 60 odsto ispitanika negativno je ocenilo čak i poslednje odluke evropskih zvaničnika na Samitu EU u Briselu. U istom istraživanju, 75 procenata građana izjasnilo se i za izlazak iz evro-zone.

Ima i onih u Atini koji veruju da Papandreu želi da iskoristi to raspoloženje u zemlji i da biračima jasno stavi do znanja da postoji nešto što je iznad neizbežne privatizacije elektrodistribucije. Osnovno pitanje bi moglo da glasi da li Grčka i dalje želi da bude deo čvrstog jezgra Evrope.

Autori: Janis Papadimitriu, Atina / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković