Makron je na čelu tabora koji „podržava migraciju“, rekao je u utorak (28.8.) mađarski premijer. On i italijanski ministar unutrašnjih poslova, s druge strane, žele da „okončaju ilegalne migracije“.
To je glupost, jer i Francuska želi da zaustavi ilegalne migracije, a Makron se svojim kritičkim stavovima prema migrantima u Francuskoj uopšte i nije istakao kao neko ko „pomaže migracije“.
Ipak, sada su bar frontovi postali jasni. Ovo je možda poslednja bitka za temu koja inače dominira našim vremenom. Ili se bar u najmanju ruku tome možemo nadati.
Tvrdim kursom protiv tvrdog kursa
Na jednoj strani su zagovornici „okončavanja ilegalnih migracija“ – drugim rečima, desni populisti koji u svojim zemljama kroje nelegalnu demokratiju. Na drugoj strani su „pristalice migracije“ oko Makrona – moglo bi se reći: prave evropske demokrate. Oni, dakle, koji razumeju da su za napredak EU neophodni kompromisi. Mnogo priče možda pomaže za pridobijanje birača, ali ne koristi prilikom rešavanja problema.
A kad smo kod mnogo priče, valja reći da bi bilo smešno da nije tako tužno to što su se Orban i Salvini predstavili kao novi tandem desnopopulističkih spasilaca Evrope. Njih dvojicu ujedinjuje samo beskompromisni i nasilnički stil pun mržnje, ali njih dvojica imaju potpuno različita polazišta.
Salvini želi da i druge zemlje-članice Evropske unije prihvate izbeglice iz Italije i na taj način je dosta bliži Angeli Merkel nego što je to mađarski premijer. Orban nikako slučaju ne želi da prihvati migrante, već da ih vrati u zemlje iz kojih dolaze. I francuski predsednik procenjuje da bi takvo razmimoilaženje moglo da dovede u pitanje raj novi savez.
Da bi se to dogodilo, populiste neko mora konačno da stavi pod pritisak. Ostatak EU do sada je dozvoljavao da njim upravljaju Severna liga, AfD, Fides i drugi. U strahu od uspeha tih monotematskih stranaka, neke tradicionalne stranke kopiraju njihov stil. To je pogrešan put. Pravi kurs je onaj koji sada nagoveštava Makron: suočiti se sa tvrdim stavom bez odstupanja a sopstvenih pozicija i bez izvinjavanja za svoje proevropske pozicije. Mladi predsednik na taj način već je savladao desničarsko-populističkog protivnika u sopstvenoj zemlji: Marin Lepene.
Prepoznati nesposobnost i protivrečnost desnih populista
Većini Evropljana, koji su do sada uglavnom ćutali, potreban je neko ko će preuzeti vođstvo. Neko ko će da se bori za one vrednosti koje su i stvorile blagostanje i mir u EU. Bez obzira na sve probleme koji ga u Francuskoj pritiskaju, taj čovek je Emanuel Makron. „Neću pokleknuti pred nacionalistima i onima koji podržavaju govor mržnje“, rekao je Makron prilikom posete Danskoj. I dodao: „U pravu su ako me vide kao svog glavnog neprijatelja“.
Takva uverenja, predstavljena sa mnogo snage i bez straha, imaju potencijal da ujedine ljude i omoguće da se čuje i njihov glas. Takva uverenja imaju potencijal da iznesu na svetlost dana jedva prikrivene razlike između različitih populista, da Evropljanima pokažu da „Salvini i kompanija“ nemaju mnogo toga da ponude. Oni nemaju pojma o konstruktivnom upravljanju, to najbolje pokazuju prva tri meseca aktuelne koalicije u Italiji. Oni ne znaju ni kako da se bave problemima kao što su nezaposlenost, klimatske promene ili siromaštvo. Evropski izbori održavaju se naredne godine, a Makron zna: budućnost EU zavisi od toga da li će većina Evropljana prepoznati nesposobnost i protivrečnost desnih populista. Zbog toga je on spreman za odlučujuću bitku.