O ministru privrede, Avganistanu i BiH

O tome šta bi mogli biti razlozi za Glosovu ostavku list Neue prese piše: „Mesecima je ministar privrede Mihael Glos bio na margini, gotovo beznačajan. Kada je nešto trebalo učiniti kako bi se izašlo na kraj sa finansijskom i privrednom krizom posao su obavljali ili kancelarka, ili ministar finansija Peter Štajnbrik. A kada se govorilo o CSU, onda se govorilo o njenom šefu, Vrhovnom Bavarcu Horstu Zehoferu“.

A list Handelsblat iz Diseldorfa komentariše: „Samo tri puta u posleratnoj istoriji stranke Unije imenovale su ministra privrede – nakon Ludviga Erharda, koji je bio ministar od 1949. do 1963. i Kurta Šmikera – od 1963. do 1966. – posle gotovo 40 godina na čelo ministarstva privrede došao je neko iz CDU/CSU – Mihael Glos. Neophodno je podsetiti na te istorijske činjenice kako bi se potpuno sagledale dimenzije debakla proteklog vikenda. Podnoseći ostavku Mihael Glos nije priznao samo sopstveni neuspeh. Kao kroz sočivo sagledava se i sva beda stranaka Unije – pod sadašnjim rukovodstvom ne vidi se njihova jasna politička linija“.

Najzad, list Merkiše algemajne iz Potsdama piše: „Umesto da definiše privrednu politiku Mihael Glos je delovao bezvoljno i odsutno. Sada se ministar osvetio, očigledno ozlojeđen nedostatkom podrške i iz Berlina i iz Minhena. Njegova ostavka dovela je u nezgodan položaj i kancelarku i predsednika CSU čiji je Glos član. Usred krize Angela Merkel ostaje bez prvog čoveka ministarstva od centralnog značaja. I Horst Zehofer, novi jaki čovek Bavarske, prisiljen je da se suoči sa činjenicom da se njegovo samovlašće ne dopada svima. Glosova karijera završava se tragično, posledice ostavke po stranke Unije su ozbiljne“, smatra list „Merkiše algemajne“.

Imenovanje Holbruka – jasna poruka

O minhenskoj Konferenciji o bezbednosti na kojoj je nova američka administracija bila predstavljena kao nijedna ranije – doputovao je potpredsednik Džon Bajden - list Lauzicer rundšau iz Kotbusa piše: „Avganistan je test novog transatlantskog zajedništva. Imenovanje Ričarda Holbruka za specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan jasna je poruka. Holbruk je na Balkanu pokazao da oličava američke pretenzije za vođstvom i da ume da ih sprovede u delo. Tada su to evropske zemlje prihvatile i sarađivale su. Ostaje da se vidi da li će to biti slučaj i u Avganistanu. Nemačka uloga u tome još nije jasna. Angela Merkel je isuviše zabavljena unutrašnjim sporovima, a Štajnmajer je, ipak, samo potpredsednik vlade“.

U komentaru onlajn izdanja nedeljnika Špigel se, pored ostalog, kaže: „Faza nemačkog vojnog angažovanja u svetu koja je počela pre deset godina na Kosovu ni u kom slučaju se ne bliži kraju, mada bi većina Nemaca to želela. Naprotiv, era angažovanja Nemaca i njihove armije out of area, dake van područja NATO, tek počinje.

Sukob u Avganistanu neće biti jedini međunarodni spor u čijem će rešavanju aktivno učestvovati Nemačka. Nemački doprinos očekuje se i u preduzimanju mera da se spreči nuklearno naoružavanje Irana. I tu je stav Vašingtona jasan: razgovaraćemo sa Teheranom. Ali, možemo i drugačije ako ti razgovori ne donesu rezultate. Amerikanci će veoma paziti da sukob sa Teheranom ne bude isključivo sukob SAD – Iran. Bajdenova poruka iz Minhena glasi: svaka članica NATO, svaka članica EU od danas je u istom brodu. To je cena nove transatlantske otvorenosti i saradnje.

Šta želi Evropa – mir ili da bude ostavljena na miru?

U subotu pre podne kancelarka je razgovarala sa poljskim premijerom i francuskim predsednikom o evropskoj bezbednosti. Dakle, levo i desno od Angele Merkel sedeli su predstavnici dva najznačajnija suseda Nemačke. Sarkozi je postavio pitanje: želi li Evropa mir ili želi da bude ostavljena na miru?

Poljski premijer Donald Tusk je rekao da su se poljske stranke dogovorile da u predizbornoj kampanji ne pokreću pitanje angažovanja armije u misijama po svetu. Nikola Sarkozi je u ime francuskih medija i birača izjavio da su Francuzi spremni da u cilju zaštite prava avganistanskih žena pošalju i vojnike u Kabul. Angela Merkel od nemačkih birača i medija ne može da očekuje ni jedno, ni drugo. Kada je o tome reč Nemci su, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, svetlosne godine daleko od suseda. Dok ih Amerikanci ponovo prijateljski grle, oni bi nazad u eru „genšerizma“ u kojoj je nemačka parlamentarna armija sedela u kasarnama kadgod je negde gorelo. I kada je o tome reč Barak Obama tu ništa ne menja, ma kako šarmantno i kooperativno postavlja zahteve za većom transatlantskom solidarnošću i ma kako ti zahtevi bili opravdani. U superizbornoj godini Angela Merkel i Frank Valter Štajnmajer moraće da objasne biračima da više nema povratka u vremena u kojima su Nemce ostavljali na miru i na tom zadatku nema razloga da im se zavidi“, piše „Špigel“.

Ko će biti novi Visoki predstavnik u BiH?

Ove nedelje Ustavni sud u Karlsrueu trebalo bi da presudi da li je Lisabonski sporazum o reformi EU u skladu sa nemačkim ustavom, odnosno da li se na Brisel prenosi preveliki deo suvereniteta i tim povodom minhenski list Zidojče cajtung piše: „Niko ne može da očekuje od Nemaca da budu uzorni dečaci Evrope i da zanemare nacionalne interese. Međutim, Nemci imaju mnogo istorijskih i političkih razloga da ne dopuste sumnju u to da je unapređivanje evropskog jedinstva jedan od centralnih elemenata nemačkog državnog rezona. Od 27 članica EU 23 su već ratifikovale sporazum iz Lisabona. Ako na jesen Irci ponovo budu glasali na referendumu protiv njega ili ako poljski ili češki predsednik odbiju da potpišu odluku parlamenta o ratifikaciji tada će EU zapasti u velike teškoće, ali teškoće koje je moguće kontrolisati. Međutim, ako Nemačka odbije sporazum doći će do zemljotresa koji bi mogao značiti kraj Evropske unije“, piše minhenski „Zidojče cajtung“.

List Frankfurter algemajne cajtung bavi se izborom novog Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH i piše: „Pitanje je da li je moguće brzo naći odgovarajućeg kandidata…Novi Visoki predstavnik suočiće se sa istim problemima sa kojima se suočavao Švarc–Šiling, kao i njegovi prethodnici Pedi Ešdaun, Volfgang Petrič, Karlos Vestendorp i Karl Bilt. I dalje je nerešen problem podele državne imovine kao i statusa distrikta Brčko koji je pod međunarodnom kontrolom i kao klin je uklješten između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske. Nejasna je i budućnost same funkcije Visokog predstavnika – još 2002. Ešdaun je izjavljivao da je poslednji političar u toj ulozi“, podseća „Frankfurter algemajne cajtung“.