„Obama bi isto postupio“
7. oktobar 2019.
Pozadina najnovijeg carinskog spora je svađa koja se već 15 godina vodi na sudu između proizvođača aviona - Boinga (SAD) i Erbasa (EU) koji dominiraju na svetskom tržištu. SAD i EU se uzajamno optužuju da nedopustivim subvencijama pomažu „svoj" koncern.
Na Arbitražnom sudu Svetske trgovinske organizacije (STO) tužbe su prošle kroz sve instance. U maju 2018 STO je definitivno odlučila o tužbi SAD protiv EU, a u martu 2019. o tužbi EU protiv SAD. U oba slučaja je presuda bila jasna: i Boing i Erbas su godinama dobijali ilegalne subvencije. Prema pravilima STO, to daje pravo i jednoj i drugoj strani da uvede kaznene mere. A, koliko visoke one smeju da budu - STO odlučuje u posebnom postupku.
STO je tako 2. 10. 2019. objavila: SAD sme na proizvode iz EU da uvede carine do 100 posto u vrednosti od 7,5 milijardi dolara (6,9 milijardi evra). Carine mogu stupiti na snagu 18. Oktobra, a pre toga STO mora dati svoju konačnu saglasnost.
U drugom postupku, koji je dobila EU - odluka se očekuje početkom 2020. godine.
Šta čini SAD?
Neposredno nakon objavljivanja odluke STO, SAD su najavile dodatne carine na evropske avione i njihove delove u visini od 10 posto. Osim toga SAD nameravaju da uvedu carine u visini do 25 posto na brojne druge evropske proizvode, čime će oni znatno poskupeti za američko tržište. Posebno jako je pogođena roba iz Nemačke, Francuske, Španije, Velike Britanije i Holandije - zemalja u kojima se nalaze fabrike ili uprava Erbasa.Lista pogođenih proizvoda je na osam stranica - od sira Parmezana, maslinovog ulja i vina do odeće, alata i bagera.
„STO izričito dopušta takve carine, a ni Evropljani ne bi drukčije postupili", kaže Gabrijel Felbermajer, predsednik Instituta za svetsku privredu (IfW) iz Kila u razgovoru za DW..
Ipak, ovaj ekonomski stručnjak je bio iznenađen da SAD nisu iskoristile sve mogućnosti koje im pruža STO: carine u visini do 100 posto. „Amerikanci su se pokazali znatno velikodušniji nego što bi morali prema pravu STO", kaže Felbermajer.
Ali on ne veruje da je to samo znak dobre volje. Jer, sve velike američke avionske kompanije naručile su letilice od Erbasa u vrednosti od više milijardi evra. „Ako bi sad na njih bile uvedene carine od 100 posto to bi bila katastrofa za Deltu, United Airlines i druge", smatra Felbermajer.
Američka vlada je naglasila da svesno nije iskoristila maksimalne mogućnosti kako bi ostavila prostora za razgovor. „Očekujemo da ćemo s Evropljanima stupiti u pregovore kako bismo ove probleme rešili na način koji će pomoći američkim radnicima", kaže Trampov poverenik za trgovinu Robert Lajthajzer.
I američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo je izrazio spremnost na razgovore. „U svakom slučaju ćemo razgovarati s EU", rekao je on dodavši da se „definitivno radilo o nekorektnim trgovinskim odnosima".
Kako će reagovati EU?
Nemačka Savezna vlada se nada sporazumnom rešenju. „Naš cilj ostaje dogovor s SAD u vezi s tim subvencijama u avionskom sektoru", rekao je portparol vlade u Berlinu.
Francuski ministar privrede i finansija Bruno Le Mer označio je američke sankcije „ekonomskom i političkom greškom", a nemački ministar finansija Olaf Šolc najavio je da će EU "na novonastalu situaciju reagovati odlučno, ali razumno".
Smatra se gotovo sigurnim da će STO i Evropskoj uniji dati pravo da uvede carine.
Stručnjaci kao Felbermajer polaze od toga da će STO odobriti EU uvođenje još većih sankcija nego što je to odobreno Sjedinjenim državama - oko 11 milijarda dolara u odnosu na 7,5 milijarda dolara. „Jer, Sjedinjene Države isporučuju u Evropu više aviona nego obrnuto, one dakle ovde imaju trgovinski suficit", kaže Felbermajer. „A to znači, ako bi ovde došlo do eskalacije s vrlo visokim carinama, SAD bi izgubile više nego EU."
Kako će se stvari dalje razvijati?
Još je otvoreno pitanje hoće li biti moguće izbeći carine. Obe strane su, istina, pokazale spremnost na razgovore. S obzirom da maksimalne mogućnosti sankcija do sada nisu iskorištene i šteta je manja nego što se u početku strahovalo. Institut iz Kila procenjuje štetu za celu EU na manje od dve milijarde evra, za Nemačku oko 500 miliona evra.
To možda izgleda malo s obzirom da je trgovinska razmena između SAD i EU iznosi 1.300 milijardi dolara. Pa ipak: „To je nepotrebno opterećenje svetske konjunkture koja ionako slabi", kaže predsednik IfW Felbermajer. "A za Nemačku postoji opasnost da to još zaoštri recesiju u kojoj se u međuvremenu nalazimo."
Iz ovog slučaja može se barem naučiti da su ilegalne subvencije štetne, opasne i skupe. Novo u svemu tome je da američki predsednik Donald Tramp sada deluje uz odobrenje STO, koju on inače ne ceni. "I neka druga američka administracija, recimo Obamina, potpuno slično bi delovala i sprovela arbitražnu odluku STO", uveren je Felbermajer.