Obama i Balkan

U politici Sjedinjenih Američkih Država prema zemljama Balkana neće doći do velikih promena posle izbora Baraka Obame za novog predsednika, kaže za Dojče vele profesor Džon Lempi, profesor Merilendskog univerziteta i viši naučni saradnik centra Vudro Vilson u Vašingtonu. Ipak, on ukazuje na to da u poslednjih nekoliko godina među američkim diplomata vlada veće interesovanje za Balkan.

"U drugom mandatu Bušove administracije, od trenutka kada je na mesto državnog sekretara imenovana Kondoliza Rajs, došlo je do ponovnog uspostavljanja veza pre svega sa Evropom. Ono što je indikativno jeste da su unutar samog Stejt departmenta dobila na važnosti ambasadorska mesta pre svega u zemljama jugoistočne Evrope. Među američkim diplomatama poraslo je interesovanje i za druga mesta u tim ambasadama tako da je u taj region raspoređen mlađi i sposobniji kadar. To se naročito odnosi na zapadni Balkan.“

Novi početak

Lempi ukazuje da je celo područje Balkana i dalje suočeno sa ozbiljnim problemima. "Mislim da je najteži izazov u Srbiji. Najvažnije pitanje svakako je hapšenje preostalih haških optuženika, pre svega generala Mladića. Kada on bude uhapšen i prebačen u Hag, to će promeniti poziciju Srbije.“

Ni jedan predsednik Amerike u 21. veku neće voditi politiku osvrčući se na 90-te godine prošlog veka, kaže profesor Lempi. "Dakle, zadatak vlade Baraka Obame biće da se krene dalje praktično u svakom pogledu. Isto tako i u Ukrajini i Gruziji. Naravno odnosi sa Rusijom biće teški, ali konstruktivniji nego što bi to bilo da je predsednik SAD postao Džon Mekejn.“