Obama i Springstin: Otpadnici iz SAD

Barak Obama i Brus Springstin su dugogodišnji prijatelji. Upoznali su se 2008. kada je legendarni rok muzičar nastupao na predizbornim skupovima tadašnjeg senatora, koji je želeo da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Osam godina kasnije Springstin je od predsednika Obame u Bijeloj kući dobio Medalju slobode za svoj građanski angažman.

Kada je pak nekoliko godina kasnije zemlja podeljena zbog protesta „Black Lives Matter“, nakon ubistva od strane policije crnca Džordža Flojda i pandemije korona-virusa, Obama je „Šefu“ (nadimak Brusa Springstina „The Boss“) predložio: „Kako bi bilo da zajedno reflektujemo stanje nacije u jednom podkastu – i da pričamo o sopstvenim iskustvima odrastanja u Americi?“

Pod nazivom „Renegades: Born in the USA“ podkast je startovao u februaru 2021. godine na platformi „Spotify“. Samozvani „Renegades“, dakle „otpadnici“ pričaju o tome kako su ostvarili svoj američki san i sa margine društva dospeli na vrh, svako u svojoj branši. U knjizi, koja je zapravo proizvod uspeha podkasta „Renegades“, Obama i Springstin istražuju borbe i protivrječnosti svoje nacije.

Zajedničko putovanje

„Ono gde se u određenoj meri Brus i ja preklapamo, jeste osećaj da je neophodno revidirati istoriju (SAD), kako bi je učinili inkluzivnom“, rekao je Obama u nedelju 24. oktobra 2021. u intervjuu američkoj televiziji CBS. „Ljudi bi morali da prihvate zemlju onakvu kakva je zaista, sa svim njenim manama i vrlinama“, dodao je Springstin.

U razgovoru za njemački javni servis ARD 44. predsednik SAD je svog podkast-kolegu opisao kao „izuzetnog hroničara američkog života, pripovedača koji zna mnoge njegove kontradikcije“.

Barak Obama je u uvodu knjige napisao da su njih obojica krenula, svako na svoj način, na slično putovanje kako bi shvatili zemlju koja im je dala toliko toga.

U seriji podkasta dotiču se mnogih važnih tema: od rasizma u izbornoj kampanji preko pokreta za građanska prava i Votergejta sve do vizija očeva osnivača. Razgovori su snimani u Springstinovom studiju, prepunom gitara i pojačala. Samim tim je i muzika nezaobilazna tema: od Boba Dilana do hip-hopa i uticaja crnih muzičara poput Arete Frenklin i Džejmsa Brauna.

Pobjeda otpadnika

Ovaj duo potiče iz različitih društvenih miljea i izgledaju kao da ih dele svetovi leže između njih. Barak Obama je zbog svog imena i boje kože važio za „otpadnika“, kada je 1960-ih i ‘70-ih odrastao na Havajima. Ono što je zajedničko podkasterima je uglavnom odsustvo oca i borba sinova da popune tu prazninu.

„Kad sam bio mlad osećao sam da sam nevidljiv, ali borio sam se da shvatim gde pripadam“, kazao je Brus Springstin koji je odrastao u Nju Džerziju. Rođen 1949, prvu gitaru kupila mu je njegova (samohrana) majka, uzevši za to kredit u banci. No, uprkos teškim počecima uspeo je da postane superstar, koji je na svojim rok koncertima punio stadione.

Osim što je pevao o mitskoj Americi, kao na svom albumu „Born to Run“, „Šef“ je takođe i oštar kritičar SAD, posebno rata u Vijetnamu. Ovoj temi posvetio je svoji najveći hit: „Born in the USA“ (1984), u kojoj govori o jednom vijetnamskom veternu, koji se nada priznanju zbog svoje vojničke službe, a umesto toga po povratku nailazi na odbijanje.

Obama i Springstin smatraju da je pesma razotkrila tenzije u SAD i o tome govore i u podkastu i istoimenoj knjizi. Pitanje rase i beli resentiment Trampove ere se uvek iznova pojavljuju, ali ne samo u vidu rasnih razlika, koje je Obama morao da prevaziđe. Radi se i o Springstinovim naporima da prevaziđe ove razlike. Njegov „E Street Band“ decenijama nastupa sa crnim saksofonistom Klarensom Klemonsom, koji je ovekovečen na omotu kultnog albuma „Born to Run“.

Od podkasta do knjige

„Otpadnici: Rođeni u SAD“, knjiga objavljena širom sveta 26. oktobra, oživljava prijateljske razgovore iz podkasta, a u njoj se mogu videti i privatne fotografije autora. Tu su još i retki arhivski materijali, među njima i rukopisi tekstova Springstinovih pesama i Obamini komentari predsedničkih govora, među kojima je i njegov izuzetni govor povodom 50. godišnjice „Bloody Sunday“ u Selmi (Alabama); kada je policija napala crne borce za građanska prava.

I dok su promišljali o braku, očinstvu, muškosti i građanskim pravima, konstantno bi se vraćali centralnoj temi: mogu li se suštinski podeljene Sjedinjene Američke Države ikada ponovo ujediniti?

Springstin je u prologu knjige napisao da je sada izazov suočiti se sa destruktivnim silama. „Ovo je vreme u kojem moramo da budemo budni i u kojem smo stavljeni na ozbiljnu probu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu