Obama izglađuje odnose sa Evropom

„Mislim da je u proteklih sedam, osam godina nastalo dosta tenzija između SAD i Evrope. Jedan od ciljeva moje vlade biće obnavljanje tog istorijskog saveza“ – to su bile Obamine reči 2009. godine. Čak šest puta je Barak Obama u svojoj prvoj godini na funkciji šefa države bio gost u Evropi. Tamo je, svejedno da li u Berlinu, Pragu ili Briselu, bio dočekivan s oduševljenjem. Ali u međuvremenu je nekadašnjeg nosioca nade sustigla realnost političkog života – kako u SAD tako i u odnosima sa evropskim partnerima.

„Obnavljanje jednog strateškog partnerstva u svim pitanjima svetske politike zahteva mnogo više snage i angažovanja, nego što su to do sada pokazali i Amerikanci i Evropljani“, kaže Verner Vajdenfeld, profesor političkih nauka na Minhenskom Univerzitetu kaže.

Pri tom se neumorno, na obe strane Atlantika, zaklinje baš na taj strateški savez u skoro svim globalnim temama. Uoči ove posete američka državna sekretarka Hilari Klinton je rekla: „SAD i EU su partneri. Mi sarađujemo oko skoro svih globalnih tema i svih mogućih regionalnih sukoba. Mi sarađujemo na osnovi jedne transatlantske zajednice koja počiva na istim demokratskim vrednostima i veri u neograničene mogućnosti pojedinca.“

Amerikanci nemaju osećaj za civilno društvo

Ta mešavina pragmatičnosti i ideala „američkog sna“ ne podudara se uvek sa evropskim pozicijama. To se vidi na primeru krize u Libiji, ili Avganistana. „Oba partnera, Evropljani i Amerikanci, imaju nedostatke kada je reč o Avganistanu. Amerikanci imaju premalo osećaja za civilno društvo, a Evropljani čvrst aparat moći radije prepuštaju Amerikancima. To je jedno skoro tipično kulturno razmimoilaženje između dva kontinenta“, komentariše profesor Vajdenfeld.

Pri tom je Obama odbacio ideološki balast Bušovih godina. Ratni cilj u Avganistanu više nije uspostavljanje demokratije, već stvaranje okolnosti u kojima Al Kaida odatle više ne može da planira terorističke napade. Više nije cilj izgradnja civilnog društva, u kome bi sve devojčice mogle da idu u školu. U međuvremenu je reč o tome da se pripreme povlačenje i mirovni razgovori sa talibanima.

Bliski istok posebno iskušenje

I Evropljani i Amerikanci znaju da se prevrati u arapskom svetu približavaju epicentru Bliskog istoka, Izraelu. Svojim govorom o Bliskom istoku, Obama je pre svega pokušao da ljudima u arapskom svetu ponudi perspektivu. Bliskoistočni konflikt između Izraela i Palestinaca je pod nejgovim predsedništvom dalje očvrsnuo.

„Sigurno je tokom posete Obama želi da razmeni mišljenje sa Evropljanima kako postupiti u bliskoistočnom konfliktu s obzirom na novi razvoj događaja. Obama zna da kod tako važnih pitanja nijedna svetska sila nije su stanju to sama da reši“, kaže Vajdenfeld.

Obamino putovanje u Evropu dešava se u trenutku u kome je budućnost političke Unije s obzirom na dužničku krizu u nekim državama povezana sa mnogim nerešenim problemima. Obama je ovog puta očito svesno odustao od posete Briselu. Takođe neće posetiti ni Nemačku. Ali biće dovoljno prilika za razmenu mišljenja sa Angelom Merkel tokom Samita G8 u francuskom Dovilu, ali i tokom njene posete Vašingtonu početkom juna.

Autori: Danijel Šeškevic / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević