Obama nema jednostavno rešenje za Siriju

Kada je američki predsednik Barak Obama, u leto 2012. godine, govori o „crvenoj liniji“, delovalo je da je pozicija SAD jasna. Ukoliko sirijski režim na čelu sa Bašarom Al Asadom upotrebi hemijsko oružje, Amerika konflikte u Siriji neće posmatrati skrštenih ruku. Godinu dana kasnije, sve ukazuje na to da je crvena linija pređena - i to više puta. Barem u Vašingtonu tako interpretiraju dešavanja od 21. avgusta, kada su svet obišle užasavajuće fotografije žrtava napada hemijskim oružjem.

Međutim, da li je otrovni gas zaista upotrebljen, još uvek nije potvrđeno. Nejasno je i da li je za napad odgovoran režim ili pobunjenici. Inspektori UN tragaju za odgovorom, za sada ipak bezuspešno. Za to vreme vlada Baraka Obame razmatra vojnu opciju. Mediji špekulišu o „kosovskom scenariju“. Ipak , prvi čovek SAD, pred velikom je dilemom. Jer na zločine u Siriji (ako ih je bilo) trebalo bi adekvatno odgovoriti. S druge strane, veliki broj Amerikanaca protivi se još jednom ratu. „SAD bi trebalo odgovorno da se suoče sa vojnom opcijom, ali ne onako, kako je to do sada bio slučaj“, kaže jedna Amerikanka. „Vojna opcija u Siriji je prihvatljiva samo ako ima podršku UN ili neke druge saveznički koalicije“, dodaje jedan sugrađanin.

Zaštiti nacionalne interese

„Nacionalni interes“ izraz je, koji se u Vašingtonu, u poslednje vreme, vrlo često može čuti. U najnovijem intervju za američke medije, Obama govori o akcijama „u skladu sa nacionalnim interesima i proceni kakvi su američki ciljevi u Siriji“. Ali nikome nije jasno kakve to nacionalne interese Amerika ima u regionu, koji je od nje udaljen 10.000 kilometara?

Za Entonija Kordesmana, renomiranog stručnjaka za Siriju, jedno je sasvim izvesno. Ukoliko bi se upustila u novi rat, Amerika bi mnogo toga izgubila. Kordesman govori o nafti, saveznicima u regionu, poput Izraela i Jordana. Pojašnjava kako je suštinski gledano reč o borbi za vlast, ali i „istinskoj brizi, a to je Iran, koji bi navodno mogao da osigura svoju bazu i u Siriji.“

Donošenje odluke, dodatno otežavaju republikanci. Pre svega senator Džon Mekkejn, koji se već sedmicama zalaže za snažnu intervenciju SAD. Konzervativni političar zahteva „odlučne mere protiv Asadovih snaga“. Istovremeno, Mekkejn govori samo o „ograničenoj vojnoj akciji“. Jer republikanci dobro znaju da još jedan rat ne bi imao podršku američke javnosti, ali i da bi bilans istog, bio podjednako loš, kao i u Iraku ili Avganistanu.

Bez mandata UN?

Razmatrajući moguće scenarije vojne intervencije u Siriji, sem kosovskog, pominje se libijski model. Tada je Savet bezbednosti UN stao iza široke koalicije zapadnih zemalja. SAD jesu bile glavni igrač u toj vojnoj intervenciji, ali je inicijativa ipak došla iz Francuske i Velike Britanije. Dakle, Obama je imao veliku podršku saveznika, što mu je omogućilo da ublaži imidž imperijalističke sile, koji Ameriku zbog prethodnih ratova, uporno prati. S druge strane, podrška SB UN u slučaju Sirije, najverovatnije će izostati, jer Rusija i dalje čvrsto stoji iza Asadovog režima.

Poučene iskustvom u Iraku, Sjedinjene Američke Države više se ne zaleću u pružanju podrške opozicionim snagama. Doduše, da su one kojim slučajem ujedinjene, okolnosti bi bile sigurno drugačije. Ipak u Siriji postoji više opozicionih tabora, a naoružavanje jednih i ignorisanje drugih, može biti prilično opasno. U igri su vlastodršci alaviti, zatim sunitska većina i islamistički plaćenici. Još ako se uzme u obzir da su u „nervoznom susedstvu“ Iran, Saudijska Arabija, Jordan i Turska, društvena, verska i geopolitička kompleksnost tog podneblja bi se Americi mogla obiti o glavu. Drugim rečima, SAD bi trebalo da se klone vrzinog kola iz kojeg na kraju teško da mogu izaći.

Ekspert Kordesman tvrdi da je američka administracija svesna težine problema, jer ovoga puta nema ishitrenih odluka. „Treba doneti tešku odluku. Uostalom, ključno je pitanje koju grupu pobunjenika podržati i sa kakvim ograničenjima. Pri tome potpuno je besmisleno osvajati manje ili veće bitke na terenu, ako se unapred zna da će politički rat biti izgubljen“, kaže on.

Jedno je sigurno, jednostavna rešenja ne postoje. Posebno ako se zna da svako mešanje SAD u sirijski konflikt, prilike u toj zemlji može podjednako da poboljša, ali i da ih na duži rok dodatno pogorša.

Autor: Mark Hofman
Redakcija: Jakov Leon