Obama pod pritiskom

Predsednik SAD ne reaguje na svaki izazov koji mu upućuju teroristi. I dobro je što je tako. Varvari iz sirijske pustinje nadali su se da će Barak Obama, nakon brutalne egzekucije američkih novinara reagovati tako što će da naredi odmazdu. Nije bilo tako. Obama je reagovao smireno i primereno situaciji. Izdržao je pritisak američke javnosti da se „nešto mora učiniti“. Da je odmah naredio napade na položaje „Islamske države“ (IS) bilo bi to u skladu sa željama brojnih Amerikanaca, ali i brojnih članova Kongresa. Ali time se ne bi promenilo stanje na iračko-sirijskoj granici. Lider poslednje preostale „supersile“ na taj način samo bi dao veću političku težinu teroristima IS. A upravo to ne bi smelo da se dogodi.

Sačuvati mir i pokazati spremnost za delovanje

Ipak, nije moguće ne činiti ništa i nastaviti s potragom za odgovarajućom strategijom u tom regionu. Obama bi ubrzo morao da počne da deluje. Što je brže moguće mora se uspostaviti koalicija jedinica iračke vlade, kurdskih boraca, nažalost vrlo slabe „Slobodne sirijske armije“ i drugih saveznika. SAD moraju vrlo jasno da stave do znanja Saudijskoj Arabiji, Turskoj i Kataru da će svaka saradnja sa „Islamskom državom“ za sobom vući i teške posledice. Te, ali i druge tradicionalno sunitske države, dugo su u sirijskom predsedniku Asadu videle svog glavnog neprijatelja, a ne pripadnike IS. Zbog toga su potajno podržavali njihov pseudokalifat ili su u najmanju ruku trpele njihovu ekspanziju. A Sjedinjene Države su okretale glavu. Tome mora doći kraj. Turska pre svih, kao članica NATO, mora bolje da kontroliše svoju granicu prema Iraku i Siriji. Nedopustivo je da svakog dana novi borci preko Turske ulaze na ratom zahvaćeno područje i tako jačaju snage „Islamske države“.

Istovremeno, i čitav Zapad mora da zajednički pokaže više volje i spremnosti da deluje. Zbog čega neki Nemac, Britanac, Francuz ili Amerikanac koji kao pripadnik IS ubija druge, još uvek uživa sve privilegije koje mu daje pasoš neke od tih zemalja? Onaj za koga se dokaže da je kao državljanin neke od zapadnih zemalja počinio zločine u redovima IS, taj se odrekao svih vrednosti koje važe u društvima Zapada. Zar njihovo državljanstvo ne bi trebalo „zamrznuti“? Onaj ko na tako radikalan način menja stranu, taj se na duge staze oprostio i od svojih porodica i komšija u Londonu, Frankfurtu ili Njujorku. Njima treba izreći zabranu ulaska u zemlje koje su napustili. Zauvek!

Armija pravnika sigurno će izneti brojne argumente zašto to, pravno gledano, nije tako jednostavno. U Nemačkoj, naravno, postoje istorijski razlozi zbog kojih nije tako jednostavno nekome oduzeti nemački pasoš. Međutim, današnja Nemačka ne može se porediti sa onom iz tridesetih godina prošlog veka. Pouka, koja je izvučena nakon doba nacizma, jeste i ta da se demokratija mora braniti od njenih neprijatelja. U najmanju ruku bi u tu svrhu trebalo otvoriti diskusiju o promeni nemačkog Ustava.

Vremena je sve manje

S druge strane Atlantika, predsednik Obama nema previše vremena da pokaže svoju lidersku poziciju u borbi protiv „Islamske države“. Nestrpljenje Amerikanaca je sve veće. Pred vratima su i parlamentarni izbori. Birači, uključujući i one iz redova demokrata, žele da znaju šta poslanici imaju nameru da urade protiv onih koji u pustinji pokazuju da ignorišu tekovine civilizacije. Jednostavno rešenje, poput brze vojne akcije – ne postoji. Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno Zapadu, u borbi protiv „Islamske države“ biće potrebno mnogo vremena i istrajnosti.

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,17897748,00.html