Obama pokazao kako treba sa Turskom

Kao što se i očekivalo, u Ankari je američki predsednik Barak Obama istakao globalnu ulogu Turske kao partnera Zapada u rešavanju međunarodnih problema. Hvalospevi su za Obamine domaćine bili uverljivi, jer je on od njih zahtevao i da priznaju tamne mrlje sopstvene istorije. Zatražio je i otvaranje seminara grčke pravoslavne crkve u Istanbulu, kao i hrabrost u rešavanju pitanja Jermenije. Obećao je punu podršku SAD u približavanju Ankare i Jerevana.

Ipak, njegova najvažnija poruka Turskoj bila je - sa svojom laicističkom demokratijom kao najvažnijim zavetom osnivača republike Ataturka, Turska je zauzela svoje mesto u zapadnom svetu. Veza između Turske i Evrope ne zasniva se na mostovima iznad Bosfora. Obama je ukazao na kulturna i etničku šarolikost u Evropi kao „izvoru snage“, što je povezao sa rastućim značajem islama u svetskoj politici.

„PKK kao Al Kaida“

„SAD nisu u ratu sa islamom“, rekao je Obama, štaviše, partnerstvo sa islamom na bazi obostranog poštovanja jeste od ogromnog značaja. A Iranu, kao direktnom susedu Turske je poručio: „Iran može da bira između blagostanja za iransko stanovništvo ili oružja“.

O zabranjenoj „Radničkoj partiji Kurdistana“ (PKK), Obama ne deli mišljenje Evropljana. „PKK se može uporediti sa Al Kaidom, i obe imaju za cilj da terorističkim akcijama podele Irak“, rekao je Obama. Zato će SAD podržati borbu Turske protiv PKK.

Obama je svojim nastupom u Turskoj pokazao Evropi kako se treba ophoditi prema toj islamskoj zemlji, koja je u mnogo čemu na strani Zapada. Upravo su zbog zajedničkih interesa članice Unije savetovane da ne dovode svakom prilikom u pitanje pripadnost Turske evropskoj porodici. Bilo da je američko zalaganje za pristup Turske Uniji realno ili ne, Obama je dobrim primerom pokazao kako treba da izgleda susret s Turskom na ravnopravnoj nozi.

Autor: Gungor Baha

Odgovorni urednik: Ivan Đerković