Obama se ne štiti iz Poljske!

Odluka američkog predsednika Baraka Obame nije iznenađenje. Još pre nekoliko meseci, tim američkih i ruskih stručnjaka je ustanovio da planirani protivraketni štit sa raketnom bazom u Poljskoj i radarskom stanicom u Češkoj ne bi imao nikakvog smisla. Bio bi preskup, njegovo postavljanje bi trajalo predugo i uz sve to još ne bi ni predstavljao zaštitu od iranskih raketa dugog dometa, piše u tom izveštaju. Posledica tih zaključaka je da je Obama sada „povukao ručnu kočnicu“ - za šta je imao i dosta razloga.

Tu su najpre zvanični argumenti koje je izneo Obamin ministar odbrane Robert Gejts. Gejts je na toj funkciji bio još za vreme predsednika Buša i podržavao je stari sistem. Sada je morao da obrazlaže odstupanje od tog sistema. Tako je on naveo da je raketna tehnika bitno uznapredovala i da nudi bolje alternative od modela za koji se zalagao pre tri godine. A saopštio je i da stručnjaci za bezbednost smatraju da iranske rakete kratkog i srednjeg dometa predstavljaju mnogo veću opasnost od raketa dugog dometa. Može biti da su ovi argumenti bili od važnosti u donošenju konačne odluke, ali očigledno je i da preokret na planu odbrambene politike donosi i značajne prednosti.

Prva prednost je - smanjenje troškova. Stacionarni protivraketni štit je skup. Kongres je u junu obustavio planove za postavljanje globalnog štita, čiji bi deo predstavljala njegova evropska varijanta. Ni za raketne silose na američkom tlu nema dovoljno novca. Nije nikakvo čudo što sada likuje Nensi Pelozi, predsednica Predstavničkog doma, kojoj je protivraketni štit već odavno trn u oku. U svetlu unutrašnjepolitičkih trzavica oko reforme zdravstvenog sistema, gde je novac takođe glavna tema, Obami neće štetiti ako unese malo dobrog raspoloženja u redove sopstvene stranke. Pogotovo ako znamo da mu je za rat u Avganistanu potreban svaki dolar.

SAD izašao u susret Rusiji?

S druge strane, ovom odlukom Obama nije izašao u susret samo partnerima u NATO, koji su se prilikom planiranja štita osećali zapostavljenim, već i - Rusiji. Moskva je štit uvek smatrala pretnjom, mada je američka strana stalno nastojala da je ubedi da je ta bojazan neosnovana. Obama je morao da preuzme i rizik da će pristalice tvrdog kursa u Rusiji njegovu odluku sada proglasiti za proizvod svog tvrdog stava.

Pozitivna reakcija ruskog predsednika Medvedeva pokazuje da je zadovoljan Obaminim potezom. Već sledeće nedelje bi moglo da se pokaže da li je Obamina računica ispravna - tada će, naime, u Ujedinjenim nacijama da se raspravlja o sporu oko nuklearnog programa Irana, o Severnoj Koreji i o globalnom razoružavanju; pregovori o smanjenju strateškog nuklearnog oružja će ući u odlučujuću fazu. Nije slučajno to što je američka vlada baš sada saopštila da se odriče protivraketnog štita.

Bez partijskog kompromisa

Ova promena kursa se, naravno, ne dopada Republikancima. Oni u tome vide klečanje pred Rusijom. No, u ovom trenutku, odluke su u rukama Demokrata. A oni su novi početak u odnosima sa Rusijom, o kome su ranije govorili, potkrepili doslednim delanjem, raskrstivši sa retorikom Hladnog rata. Dobro je što je predsednik sada odustao od nadpartijskog kompromisa na koji inače rado - i uglavnom neuspešno - apeluje.

Poljska i Češka ne bi trebalo da se osećaju kao gubitnici. SAD ne žele da sasvim odustanu od planova protivraketne odbrane, već je koncept postao fleksibilniji. Na primer, i dalje je u planu stacioniranje raketa tipa „Patriot“ u Poljskoj. A američki ministar odbrane Gejts je naglasio da je o novom konceptu već razgovarano i sa poljskom i sa češkom vladom. Odustajanje SAD od spornog protivraketnog štita ne znači i odustajanje od principa protivraketne odbrane. Ali, sredstva su se promenila. Za mnogim pregovaračkim stolovima je došlo do pozitivnog preokreta - a to je već veliki napredak.

komentar: Kristina Bergman, Vašington

odg. urednica: Sanja Blagojević