Obama spreman za napad protiv Asada?

Iz krugova američke vlade je saopšteno da će predsednik Obama ovog vikenda o situaciji u Siriji razgovarati sa svojim savetnicima za bezbednost. Jedna od brojnih mogućnosti je vojni udar protiv sirijskog vlastodršca Bašara al Asada, izjavio je jedan vladin predstavnik.

Prethodno je američki ministar odbrane Čak Hejgel rekao da su "mogući svi scenariji" za vojni napad protiv Sirije. Šef Pentagona je međutim jasno stavio do znanja da još uvek nije donesena odluka o daljim postupcima. Američka mornarica je u međuvremenu poslala pojačanje u istočni deo Sredozemlja. Jedan razarač je upotpunio američko prisustvo u ovom području gde već deluju tri vojna broda koja su opremljena raketama.

Precenjuje se uticaj SAD na dešavanja u Siriji

Bela kuća je nakon mogućih napada hemijskim oružjem koje je izvela sirijska vojska, došla u situaciju da mora na neki način da odreaguje. Sirijska opozicija je u sredu (21.8.) optužila trupe predsednika Bašara al Asada da su protiv stanovništva u regionu Guta, uporištu pobunjenika, upotrebile hemijsko oružje i izvršile masakr nad 1.300 ljudi.

Obama je još ranije u više navrata govorio o tome da upotreba hemijskog oružja od strane sirijskog režima za SAD predstavlja "prekoračenje crvene linije" i moguću vojnu intervenciju.

U intervjuu za CNN, Obama je ipak bio suzdržaniji. Izveštaji o masakru su, kako je rekao, "duboko uznemirujući" ali se ipak precenjuje uticaj SAD na dešavanja u Siriji. SAD ne bi trebalo da se upliću u "skupe i komplikovane" intervencije koje će još više povećati animozitet prema Americi u regionu, rekao je američki predsednik. Uz to bi kako je naglasio, američka reakcija bez mandata Saveta bezbednosti UN prekršila odredbe međunarodnog prava.

Opozicija kritikuje Obaminu "pasivnost"

Američka opozicija kritikuje Obaminu suzdržanost. Posebno republikanski senator Džon Mekejn Obami prebacuje "pasivnost". On je rekao da takvo držanje Asad shvata kao "zeleno svetlo" za nastavak svojih akcija.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki-Mun pozvao je vladu Sirije da "odmah i pozitivno" odgovori na njegov zahtev da eksperti svetske organizacije istraže da li je u napadima korišćeno hemijsko oružje. Sirijska vlada je odbacila tvrdnje opozicije o hemijskom napadu i nazvala ih "apsolutno neosnovanim".

Strah od širenja sukoba na susedne zemlje

Jozef Janing iz Nemačkog društva za spoljnu politiku objašnjava zašto Amerikancima nije u interesu da intervenišu: „Zato što je za Ameriku teško moguće da se u jedan takav konflikt uključe samo sa ograničenom vojnom intervencijom. U slučaju intervencije bi se automatski našli pod pritiskom da se brinu za konačan ishod sukoba. Dakle, u tom slučaju bi morali da obezbede jednu slobodnu i recimo politički obnovljenu zajednicu.“

Janing dodaje da ta očekivanja nisu urodila plodom u Iraku, kao ni u Avganistanu. On smatra da bi vojna intervencija Amerikanaca mogla da bude provokacija šiitima u Iranu, koji podržavaju režim Bašara Al Asada. Kao direktan sused Izrael bi takođe bio pogođen eskalacijom sukoba.

Političar stranke Zelenih u Bundestagu Omid Nuripur vidi još neke razloge za pasivnost američke spoljne politike: „U Americi postoji veliki zamor od rata, a i finansijska situacija ne dozvoljava veliku intervenciju u Siriji. To znači da Amerikanci ne poseduju sva sredstva, a to naravno znaju i svi drugi i time je njihova moć ograničena.”

Autori: B. Fazlagić-Šestić (dpa, rtr, afpd) / K. Ignaci / B. Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović