Obamin „Napred“

Oduševljenje je 2008. bilo bezgranično. „Da, možemo - Yes we can“ - glasio je slogan s kojim je harizmatični predsednički kandidat Obama motivisao svoje pristalice. On im je obećao „Nadu o promene – Hope and Change“. Barak Obama je tada izjavio: „Znam da nisam imao dovoljno vremena da bi istražio strukture vlasti u Vašingtonu, ali bio sam tamo dovoljno dugo da znam da Vašington mora da se promeni.“

Četiri godine kasnije optimizam je zamenilo otrežnjenje. Barak Obama mora da prizna: „Imamo još mnogo posla“. On neumorno putuje od jedne savezne države do druge, takmiči se za još jedan mandat. Ajova, gde je na prošlim izborima pobedio republikanskog kandidata Džona Mekejna, ovog puta biće savezna država u kojoj će se voditi velika bitka s obzirom na to da tu u ispitivanjima javnog mnijenja i Obama i njegov republikanski protivnik Mit Romni imaju podjednak broj glasova.

Nesavršeni predsednik

Na predizbornom skupu u školi u gradiću Maršaltaunu u Ajovi, Obama pokazuje skromnost: „Još sam 2008. rekao da nisam savršen – to možete da pitate i moju suprugu Mišel – i da neću biti savršeni predsednik.“ Ali, on naglašava da će se svakog dana boriti za interese svojih birača jer, kako kaže, „mora se sagraditi još više škola, još više učitelja zaposliti, još više vojnika mora da se vrati kući, još više puteva da se izgradi“.

Spisak onoga što bi predsednik još hteo da ostvari može se produžiti. Pre svega s njegovim obećanjem da će zemlju izvesti iz ekonomske krize. Stopa nezaposlenosti od osam odsto je za američke prilike alarmirajuća, a privreda se vrlo sporo oporavlja, uprkos milijardama iz državne pomoći koje je su 2009. odobrene na Obamin zahtev. I druge zakonske inicijative, poput reforme prava doseljenika ili finansijskog tržišta, do sada su sprovede samo do pola.

Borbe s republikancima

Ali zato je u martu 2010. na snagu stupila reforma zdravstva, na koju se Obamina vlada najviše koncentrisala. Tu reformu nije bilo lako progurati kroz Kongres nakon što su demokrati u januaru 2010. u Senatu izgubili jedno poslaničko mesto, a nakon izbora u novembru iste godine i većinu u Predstavničkom domu. Od tada traju borbe za vlast između predsednika i Kongresa zbog kojih trpi zakonodavstvo i koje su 2011. državu dovele do toga da skoro nije bila u stanju da plaća svoje račune.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Obama izgubio podršku dela građana. Kada je preuzeo vlast s njim je, prema ispitivanjima koja je sproveo institut „Galup“, bilo zadovoljno 68 odsto Amerikanaca. Danas ga podržava njih 45 procenata. U istom periodi uoči izbora, demokrata Bil Klinton imao je podršku od 52 odsto, a republikanac Džordž V. Buš 49 procenata građana. Podrška Obami opada uprkos tome što je ostvario i brojne uspehe: osim zdravstvene reforme, spasao je i američku automobilsku industriju, a ispunio je i predizborno obećanje i povukao američku vojsku iz Iraka.

„Napred“ umesto „Nada i promene“

Obamin uspeh koji je sigurno najviše odjeknuo, jeste smrt vođe terorističke organizacije Al-Kaida Osame bin Ladena. To je predsednik istakao i u svom ovogodišnjem govoru o stanju nacije: „Po prvi put nakon dve decenije Osama bin Laden ne predstavlja prijetnju ovoj zemlji.“

Bez obzira na to da li su zadovoljni njegovim radom ili ne, većina Amerikanaca Obamu i dalje smatra simpatičnim. Prema „Galupovoj“ anketi iz juna ove godine, on je osvojio simpatije 81 odsto ispitanika dok za republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija simpatije ima „samo“ 64 odsto građana. Obama se nada da će od toga profitirati.

Nade u njega i dalje polaže i njegova Demokratska stranka koja će ga na svojoj konvenciji u Šarloteu u saveznoj državi Severnoj Karolini (od 4. do 6. septembra) ponovo izabrati za svog predsedničkog kandidata. I to iako je ovoga puta predizborni slogan znatno manje harizmatičan. Umesto „Nada i promena“, on sada jednostavno glasi „Napred“.

Autorke: Kristina Bergman, Vašington / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković