Obamin obračun sa evropskim menadžmentom

Većina nemačkih novina danas prenosi vesti o kritici američkog predsednika na račun Evropljana i o „istorijskom porazu konzervativaca“ na izborima za francuski Senat. Važna tema su i juče objavljeni rezultati istraživanja prema kome je više od 500.000 mladih Nemaca boluje od zavisnosti od interneta.

„Obama se obračunava sa evropskim kriznim menadžmentom“, piše Špigel onlajn, i dodaje da su „za Baraka Obamu stvari jasne: Evropa je odgovorna za dužničku krizu. Političari Evropske unije nisu reagovali dovoljno brzo, izjavio je američki predsednik […] Uzroke krize on vidi i u prošlosti – Špigel, kao i mnogi drugi mediji, prenosi Obamine reči: „Niste se stvarno oporavili od krize 2007. i niste adekvatno reagovali na izazove kojima je bio izložen bankarski sistem […] SAD, baš kao i Kina, već neko vreme pokušavaju da ubede Evropljane da učine sve kako bi dužnička kriza što brže mogla da se savlada, pa se strahuje da bi pogoršanje situacije u Evropi moglo da dovede i do recesije u američkoj privredi koja ionako već stagnira.“

List Zidojče cajtung se pobliže pozabavio američkim predsednikom i objavio veliki članak sa bilansom dosadašnjeg dela Baraka Obame. Naslov glasi „Crno na belo“, ispisan je preko velike fotografije spomenika Martinu Luteru Kingu sa plavim nebom u pozadini, a tu su i reči: „Martin Luter King je imao san, a Barak Obama je sada trebalo da ga ispuni. Ali, srdžba afroamerikanaca je velika – zbog situacije u kojoj se nalaze kao i zbog – predsednika“. Dugačak tekst ima tri međunaslova iz kojih se jasno vidi pristup autora Rajnera Klivera: „Decenije su prošle dok Kingu nije podignut spomenik – koji je Made in China“; „Crnci su nezadovoljniji od belaca, češće dospevaju u zatvor, ranije umiru“ i „Uskoro će Obama morati nešto da kaže – o borbi crnih boraca za građanska prava.“

Šamar Sarkozijevoj uobraženosti

Kada je reč o pobedi levice na izborima za francuski Senat, dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše: „Francuski Senat, druga komora Parlamenta, ima manji značaj od nacionalne Skupštine, ali veću moć od Gornjeg doma britanskog parlamenta. Njegov sastav se ne bira na opštim izborima, već ga bira 150.000 lokalnih funkcionera. Sastav tog biračkog tela je doveo do toga da Senat reprezentuje francusko selo i provinciju i zbog toga je uvek bio uporište konzervativnih političkih snaga. To što sada, posle delimičnih izbora na kojima je popunjena polovina mandata, ima levičarsku većinu, za predsednika Sarkozija je alarmni signal. […] Posebno važno je raspoloženje birača koje jasno ukazuje na to da konzervativne snage gube snagu i da su levičari u naletu. […] iako rezultat izbora za Senat ne može da se jednostavno preslika na predsedničke izbore…“

Za berlinski nadregionalni list Di velt rezultat izbora za francuski Senat je „snažan šamar Sarkozijevoj uobraženosti“. Ovaj dnevnik piše da će „Sarkozi loše postupiti ukoliko sada novi politički trend u Francuskoj bude pokušavao da zataška akcionizmom na spoljnopolitičkom planu. Ni rat u Libiji, ni predsednikovi užurbani predlozi za munjevito rešenje bliskoistočne krize pred Ujedinjenim nacijama, nisu mogli da povećaju njegovu popularnost. Sada će morati i da se bori sa novim problemom: njegov veliki poduhvat zvani ugrađivanje tzv. dužničke kočnice u ustav – sa novim odnosom snaga neće moći da prođe u Senatu…“

Zavisnost od interneta

Kada je reč o zavisnosti od interneta – od koje boluje više od 500.000 mladih u Nemačkoj, evo mišljenja komentatora lista Ostze cajtung (Rostok): „Očigledno je da neki više ne mogu bez toga. Ali, nema razloga za zvonjavu alarma. Za razliku od driga ili alkohola, internet ne ruinira zdravlje onih koji sede pred ekranima. Osim toga, niko ne zna da li onlajn-manija može da obuzme nekoga na neodređeno vreme. Internet je još mlad i fascinantno je sredstvo komunikacije. Pitanje je samo da li će i za nekoliko godina imati tako neodoljivu snagu. Ispravno je upućivati mlade na kontrolisano korišćenje interneta, ali ne i dramatizovati situaciju. Korišćenje računara i interneta je kulturna tehnika poput čitanja i pisanja.“

Berliner morgenpost (Berlin) piše: „U grupi između 14 i 24 godine ima 2,4 odsto zavisnih od interneta. 13 odsto njih ima problematičan odnos prema ovom medijumu. Ali, to nije krivica interneta. On je instrument poput televizora ili knjige. Potrebni su nam nastavnici koji su okretni u svetskoj računarskoj mreži. Važno je da nastavnici poseduju znanja i umeća zahvaljujući kojima će moći da prate digitalno odrastanje đaka. Ako nastavnik ne zna samo kako se čita knjiga već i šta se dešava na internetu, đaci će biti zaštićeni od zavisnosti. Potreban nam je školski predmet: internet.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković