Obamin uspeh

Barak Obama je taj koji je na Američkom susretu na vrhu okončao politiku blokade SAD karipske države Kube. I na taj način je ispisao istoriju. Za nekoliko godina će se približavanje Kubi ubrajati u spoljnopolitičku zaostavštinu iz Obamine ere. Ipak, pre toga će ga u Vašingtonu žestoko kritikovati zbog promene smernica i to pre svega neki iz redova Republikanaca koji još uvek žive u prošlosti.

Kastro oprezan

Zbog čega nastavljati sa politikom koja je preživela vreme u kojem je nastala, perio tzv. Hladnog rata? Zbog toga je Obamina odluka da Kubancima pruži ruku pomirenja ispravna. Kubanski predsednik Raul Kastro (84) je, mada sa zadrškom, prihvatio Obaminu ruku pomirenja. Bilo je i za očekivati da će se stari revolucionar teško oprostiti od bitaka prošlosti. Kastro se još uvek grčevito drži revolucije jer ju još uvek drži jedinom legitimacijom za svoje održavanje na vrhu države. Raul Kastro odbija slobodni internet, kao i slobodne medije ili političku opoziciju. Ali ni on neće biti u stanju da zaustavi promene koje uskoro očekuju Kubu.

Obama je, naročito kod mlađih Kubanaca, probudio nadu u promene, u kraj politike sankcija i u slobodu kretanja i javnog izražavanja mišljenja. Oni se te nade neće tako lako odreći, pa čak i da sam Raul Kastro pokuša da im je oduzme.

S druge strane, od novog političkog početka u odnosima s Kubom, Vašington već sada profitira. Predsednici država, koji inače agresivno reaguju i na samo spominjanje SAD, na Američkom samitu u Panami bili su upadljivo tihi. Recimo, predsednik Venecuele Nikolas Maduro. U senci približavanja Kube i SAD i opšte pomirljive atmosfere na konferenciji, i Maduro se osetio pozvanim da kaže nešto pozitivno na račun SAD. I to tako što će svima staviti do znanja da voli muziku Erika Kleptona. Madurov problem je u tome što Klepton uopšte nije Amerikanac nego Britanac – ali nema veze, važan je gest, on je manje neprijateljski prema Vašingtonu nego inače.

Ovo je tek početak

Istina, Vašington i Havana još nisu uspostavili diplomatske odnose. Nepoverenje ne nestaje preko noći. Različiti pogledi na važna politička pitanja i su dalje prisutni. Ali, pre ili kasnije, u metropolama Kube i SAD ponovno će biti otvorene ambasade. To je u interesu obema stranama. SAD slede svoje političke ciljeve i žele da po mogućnosti sa svima na južnom delu kontinenta normalizuju odnose. Kubi je otvaranje prema severu potrebno iz ekonomskih razloga. I bez obzira na to kojom će se brzinom odvijati dalje približavanje SAD i Kube, radi se o procesu koji će u ići napred.