Obamini ratovi

Sredinom prošle godine Barak Obama zatražio je od Pentagona da predloži novu strategiju za Avganistan koja je trebalo da ukaže i na to kako uskoro okončati rat. Prema Vudvordovoj knjizi vojni vrh mu nije ostavio nikakvu alternativu – Pentagon je tražio pojačanje od najmanje 40.000 vojnika i pri tom nije zazirao ni od toga da o tome obavesti javnost.

Navodno su u Beloj kući bili besni što se vojnici usuđuju da tako javno izvrše pritisak na predsednika, mada ni pro-Obamina frakcija nije uvek bila fer. Tako je do javnosti dospeo telegram ambasadora iz Kabula Karla Ajkenberija u kome se on protivi strategiji Pentagona.

Prilikom razgovora sa generalima Obama je bio sve više frustriran – od njih je tražio tri varijante za Avganistan, ali ih nije i dobio. „Ne ostavljaju mi nikakav izbor“, žalio se predsednik. I potpredsednik Džo Bajden zalagao se za znatno manji broj vojnika i strogo usmerene napade.

Kompromis

Strategija koju je Obama konačno izložio u govoru u vojnoj akademiji Vest point 1. decembra 2009. bila je kompromis koji je sam izradio. Bilo je predviđeno pojačanje od 30.000 vojnika, a kao početak povlačenja određen jul 2011. godine.

U knjizi se citira Obamina izjava da nije zainteresovan za beskonačni rat u Avganistanu i njegove reči: „Ne želim dugoročnu izgradnju države. Neću potrošiti milijarde dolara.“

U knjizi „Obamini ratovi“ jedva da se pominje irački rat – reč je pre svega o Avganistanu i sukobima vlade i vojnog vrha, mada je očigledno bilo i sukoba u Beloj kući.

Autori: Krstina Bergman, Vašington / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković