Obrazovanje je žrtva krize

Zidovi prostorija „Petog opšteg liceja“ na severozapadu Atine su šareni. Međutim, samo deo onoga što je ispisano na zidovima, ispisano je uz saglasnost nastavnika: brojni su grafiti na spoljnim zidovima, u hodnicima i u učionicama. Jedno zaokruženo A, simbol anarhizma, isisano je na jednom zidu. Na spoljnom zidu, pored školskog kioska, piše „oterajte fašiste“.

U Grčkoj učenici nakon šest godina osnovne škole najpre tri godine pohađaju gimnaziju, a onda, obično, još tri godine klasični licej, pre nego što počnu da polažu prijemne ispite za visoke škole. Neki se odlučuju za pohađanje „praktično-orijentisanog liceja“ i nakon toga izuče neki zanat.

Stara oprema

I pre 25 godina mnogi grčki liceji i škole nisu izgledali drugačije nego danas. I oprema se izgleda nije obnavljala: stolovi i stolice imaju diskretni šarm 1970-ih. Direktor škole Pavlos Perdikakis ponosno kaže da u njegovoj školi postoji laboratorija za eksperimente iz hemije i fizike, prostorija za informatiku, prostorija za razne namene, košarkaško i igralište za odbojku.

Za taj, uglavnom siromašni deo grada, licej važi kao dobro opremljen. „Ušteda je bilo u celom školskom budžetu, ali, obratite pažnju, laboratorija za eksperimente iz fizike pravi je samo male troškove. U hemijskoj laboratoriji troškova je bilo nešto više, ali možemo da ih pokrijemo. Sportska igrališta i njihovo održavanje preuzela je opština“, kaže Paradikakis.

Direktor poimenično poznaje svih 240 učenika. Način međusobnog ophođenja je prijateljski, čak i kada učenici u više navrata tokom pauze uleću u njegovu kancelariju. Sa više od 30 godina radnog iskustva kao učitelj, on zrači blagim autoritetom. Učenike ljubazno zamoli da sačekaju napolju.

U toj školi zaposleno je 30 nastavnika, 25 njih je sa ugovorom na neodređeno vreme. Taj prosek nije loš, kaže Nikolas Papahristos. On je predsednik Sindikata nastavnika (OLME) i zastupa interese 80.000 nastavnika zaposlenih u srednjim školama i licejima.

U Grčkoj, kaže, trenutno nedostaje 2.000 nastavnika. „Najgore je to što nastavnici koji nam nedostaju ne dobijaju ugovore na neodređeno vreme jer je novac koji je odobrila tzv. Trojka – potrošen.“

Ekskurzije su luksuz

Direktor škole Pavlos Perdikakis kaže da je primetno da i roditelji imaju manje novca. Zbog toga je teško organizovati i jednodnevne izlete kako bi učenici iz „betonske pustinje Atine“, otišli malo u prirodu. Ali odlazak u prirodu košta tri evra – u poslednje dve godine mnogi učenici nisu mogli to da plate, kaže direktor: „U poslednje dve godine imali smo problem da sakupimo novac za autobus kako bismo mogli da odemo na izlet. Zato sada samo ponekad organizujemo takve odlaske ili pokušavamo da organizujemo neke druge aktivnosti koje onda označimo kao izlet, kako bismo osmislili dan.“

Specifičnost grčkog školskog sistema je u tome da mnogi učenici nakon škole uzimaju dodatne časove iz određenih predmeta. Te časove daju nastavnici koji nisu dobili radno mesto u javnoj službi. Kada bi se ta nastava ukinula, mnogi nastavnici bi ostali na ulici. Zašto oni s obzirom na to da u Grčkoj nedostaje nastavnika, ne mogu da dobiju posao u nekoj od škola?

„Za to nedostaje novac“, kaže predsednik Sindikata nastavnika Papahristos. Plate nastavnika smanjene su za 40 odsto. Umesto 1.000 evra, oni sada dobijaju 629 evra. U liceju jedan nastavnik može da zaradi maksimalno 1.500 evra. „Izdaci za obrazovanje skraćeni su za pola, a to je politika Trojke“, kaže na kraju taj sindikalac.

Autorke: Dafne Gratvol / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković