Obrazovanjem novinara unaprediti demokratiju

Na prvi pogled razvoj medija na području jugoistične Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, i Srbija, a pre ulaska u EU i Bugarska i Rumunija, je vrlo pozitivan. U poslednjih deset do petnaest godina osnovane su brojne novine i nedeljnici, brojne nove televizijske i radio stanice su počele sa emitovanjem programa. Novi mediji poput interneta omogućili su brz i jeftin pristup informacijama iz čitavog sveta.

Kvantitet ne znači kvalitet

Kada se situacija u tim zemljama, međutim, malo bolje pogleda, vidi se da mnogo toga nije u redu. Samo broj novih medijskih proizvoda na tržištu ne predstavlja sam po sebi neki napredak, smatra Nenad Šebek, izvršni direktor "Centra za demokratiju i pomirenje", međunarodne nevladine organizacije čije je regionalno sedište u Solunu. On naglašava da je "pluralizam pozitivan tek ako se kroz taj pluralizam ima šta reći i ako se izgovaraju prave vrednosti. Samom eksplozijom medija nismo dobili niti medije koji su slobodni, niti medije koji su nezavisni, niti medije koji su ozbiljni. Znači sam broj, sam kvantitet nikako ne može nadomestiti kvalitet."

Umesto povećanja broja medija koji žele da izveštavaju hrabro i kritički, na području čitave jugoistočne Europe došlo je do cvetanja žute štampe i jeftinih elektronskih medija s prizemnim sadržajima.

Neiskusni novinari

Inflacija medija sa sobom donosi i inflaciju novinara. Sve su popularniji tzv. građani-novinari, kada se obične ljude ohrabruje da kao izvestioci javljaju o više ili manje skandaloznim zbivanjima iz njihovog neposrednog okruženja, u medijima je sve više mladih, neiskusnih i nedovoljno obrazovanih novinara koji su uz to još i slabo plaćeni. Na njih se lako može vršiti utjecaj, njima je lako manipulisati.

Rezultat tog procesa je poražavajući: medijski proizvodi često ne odgovaraju klasičnim evropskim standardima, smatra Kristof Zodeman, osnivač "Medijske agencije za jugoistok", privatne firme koja se bavi produkcijom priloga za televiziju, i obrazovanjem mladih novinara. On je u jugoistočnoj Evropi aktivan već desetak godina i dobro poznaje tamošnja tržišta. On smatra da je veliki problem što je "privatnim medijima u prvom redu stalo do profita. Oni samo gledaju kako da u što kraćem vremenu ostvare što veću zaradu, kvalitet novinarstva ih uopšte ne zanima, to je za njih samo ukras. S druge strane je u većini javnih i državnih medija politički utecaj još uvek vrlo veliki“.

Porast govora mržnje u medijima

Posebno zabrinjavajuća je varijanta kada se te dve negativne tendencije ujedine: tada nastaje vrlo opasna i otrovna mešavina, upozorava Izabela Kurkovski, iz nemačkog "Centra za međunarodnu migraciju i razvoj", koja trenutno radi kao savetnica bosansko-hercegovačkog Vijeća za štampu: "Po mom mišljenju situacija nije dobra. Beležimo porast govora mržnje u medijima, jednako kao i porast politizovanja. Mediji se sve češće zloupotrebljavaju za kanalisanje informacija, a ne za posredovanje informacija javnosti."

Duže vreme su strani donatori štitili one retke nezavisne medije koji su pokušavali da izvešatavaju kritički, i istovremeno je veliki novac uložen u obrazovanje mladih novinara, i to je bilo vrlo potrebno i pozitivno. Vremena su se međutim promienila, smatra Nenad Šebek, to više nije niti potrebno ni dovoljno. Mediji su deo celokupnog društva i njihova demokratizacija može ići samo istovremeno s demokratizacijom čitave zemlje: "Mediji su ogledalo društva, ali i društvo je ogledalo medija. Mediji ne mogu biti bolji od društva u kojem se nalaze i u kojem deluju. Postoje doduše uvek i pojedine pozitivne iznimke, ali načelno mediji ne mogu biti napredniji od društva."