Odšteta koju traže pojedinci - nemoguća

U Karlsrueu je 3. septembra odbijena tužba pred Ustavnim sudom koju su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u Varvarinu 30. maja 1999. godine. Ta tužba je prošla kroz sve instance nemačkog pravosuđa i sada je nemački Ustavni sud stavio tačku na taj slučaj.

U napadu aviona NATO 30. maja 1999. godine, poginulo je 10, a povređeno 30 civila, od čega njih 17 teško.

Samo Srbija može podneti tužbu

Nemački Ustavni sud je utvrdio da u međunarodnom pravu nema pravila prema kome pri povredama humanitarnog prava pojedinci mogu da od neke države traže odštetu. Bonski stručnjak za međunarodno pravo, profesor Štefan Talmon, kaže da u slučaju Varvarina "samo Srbija može podneti tužbe protiv Nemačke ili neke druge zemlje NATO.“

Ta situacija je značajna i za postupak koji se trenutno vodi pred sudom u Bonu: članovi porodica poginulih i povređeni u napadu u avganistanskom Kunduzu od 4. septembra 2009, tužili su Nemačku i traže odštetu. Reč je o napadu koji su izveli američki avioni a naredio nemački pukovnik – sada general – Klajn.

Odšteta koju traže pojedinci - nemoguća

Za advokatsku kancelariju koja zastupa porodice iz Varvarina, ta važeća pravna pozicija je „čudovišno konzervativna“ i nastala je zapravo na temelju nekadašnjih razmirica Nemačke sa Grčkom i Italijom oko obeštećenja za žrtve nacizma. Jedan od advokata Varvarinaca, Volfgang Kalek, kaže: „Mi smo smatrali da u današnje vreme zaštite ljudskih prava postoji obaveza država da plaćaju odštetu – pa i onda kada nju traže samo individue bez posredstva države.“

"Srbija mora da pokaže zrelost"

No i bez obzira na to ostaje pitanje: zašto srpska država ne stoji iza podnosilaca tužbe iz Varvarina? Milan Antonijević, Direktor beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da je to veoma teško pitanje:

„Srbija se nije mnogo potrudila da se bavi pitanjem reparacija žrtvama sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pa ni u ovom segmentu koji se odnosi na bombardovanje Srbije 1999. godine". Antonijević smatra da je najverovatniji razlog za takvo ponašanje želja srpskih vlasti da ne stvaraju napetost u međunarodnim odnosima i ne kvare pozicije svoje zemlje.

Uprkos tome Srbija će morati u toj oblasti da ispolji zrelost i suoči se i sa tim zadatkom, smatra Antonijević: „Posledice onoga što se desilo u Varvarinu su izuzetno teške i sa pravom se može postavljati pitanje odgovornosti jedne države - ipak odluka Saveznog ustavnog suda je pravno korektna i nije politički motivisana", kaže Antonijević.

Nada u Strazburu?

Varvarinskim žrtvama ostaje još samo mogućnost da podnesu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Štefan Talmon procenjuje da bi šanse za uspeh bile vrlo male: "To nije slučaj za Sud u Strazburu. Taj sud se proglasio nenadležnim i u procesu "Banković", koji se takođe odnosio na NATO bombardovanje."

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović