Od Grčke se traže garancije „crno na belo“

Tek tada Grčka će moći da računa sa isplatom nove rate pomoći u iznosu od osam milijardi evra, odlučili su ministri finansija EU u Briselu. Dok političke stranke u Grčkoj još uvek usaglašavaju formiranje vlade nacionalnog jedinstva, vodeći predstavnici Evropske unije u Briselu predstavili su zaključke Saveta ministara finansija. Od predstavnika dve najveće grčke stranke se zahteva da se pismeno oglase u vezi sa merama štednje i reformi, koji su dogovoreni krajem oktobra. Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren izrazio je svoje nezadovoljstvo novim potezima dosadašnjeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua.

„Mi radimo naš deo posla. Od Grčke se očekuje da uradi svoj deo i mislim da ja nisam jedini koji ima osećaj da je jednostranom odlukom o raspisivanju referenduma izigrano poverenje u vezi sa dogovorima od 27. oktobra.“

Teško je i ljudima u Nemačkoj, Belgiji, Austriji...

Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker nije ljut samo zbog odluke o referendumu. On je smatra da je celokupna grčka politika zakazala, zato što joj je u vreme teške krize toliko dugo trebalo da se usaglasi.

„Morate znati da je veoma teško ljudima u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Austriji ili Luksemburgu objasniti da moraju da pokažu solidarnost dok u Grčkoj ne postoji spremnost za zajedničku analizu trenutne situacije i za postizanje nacionalnog konsenzusa. Veoma sam srećan da je posle višemesečnog objašnjavanja i pedagoških napora politička klasa Grčke sada odlučila da sarađuje. To je međutim trebalo da se desi još pre nekoliko meseci.“

Ukoliko se u Grčkoj situacija bude dobro odvijala i ako se stranke obavežu da će odlučno sprovoditi mere sštednje, zemlja će moći da računa sa isplatom nove finansijske pomoći od osam milijardi evra. Prema rečima Junkera to bi moglo da se dogodi već krajem novembra.

Kako bi se sprečilo širenje krize iz Grčke ka velikim zemljama poput Italije ili Španije, trebalo bi povećati Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF). Ministri finansija užurbano razmatraju sve pojedinosti. Za tri nedelje bi trebalo da bude jasno na koji način finansijski štit može da se poveća sa 440 milijardi evra na jedan bilion.

Autori: Kristof Hazelbarh / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon