Od gripa do bolesti spavanja

Statistika je bila jasna. Pet do sedam meseca posle talasa gripa učestali su slučajevi poremećaja spavanja. Posle jake epidemije gripa u zimu 2009/2010 porastao je broj slučajeva narkolepsije (iznenadnog pada u san) za tri puta. “Naši rezultati su snažan dokaz da zimske infekcije sa gripom A i /ili streptokokama deluju kao izazivač narkolepsije,” izveštavaju naučnici u stručnom magazinu “Annals od Neurology”.

Istovremeno nema indicija za povezanost sa vakcinom protiv sezonskog gripa - barem kada je reč o vakcini koja je korišćena u Kini, kaže vođa studije Emanuel Minjo sa Univerziteta Stenford. Samo 5,6 odsto svih narkoleptičnih pacijenata pre toga je vakcinisano protiv gripa. “Otkriće da nema povezanosti sa vakcinom jeste važno. Ono ukazuje da se može povećati rizik od oboljenja, ako se iz straha od narkolepsije ljudi ne vakcinišu.”

Vakcina uvećava mogućnost oboljevanja od narkolepsije?

Diskusija o vakcini protiv sezonskog gripa razvila se prošle godine i bila je u vezi sa epidemijom svinjskog gripa. Protiv te nove forme gripa u Evropi je primenjena antivirusna vakcina “pandemriks”. U Finskoj je posle primene te vakcine, devet puta više dece obolelo od narkolepsije. Svetska zdravstvena organizacija je sprovela istraživanje i konstatovala da ta vakcina očito u kombinaciji sa još jednim “nepoznatim faktorom” izaziva promene, a time i bolest. Posebno su sumnjiva bila dva sastojka vakcine, tzv. ađuvanti.

Nejasno je da li i vakcine protiv običnog gripa bez tih ađuvanata mogu da izazovu narkolepsiju. Aktuelna studija je to detaljnije istražila na primeru jedne vakcine. Preparati korišćeni u Kini nisu sadržali ađuvante. Istraživači kažu da se kod vakcinisanih pacijenata ne može utvrditi povišen rizik za narkolepsiju u odnosu na nevakcinisane osobe. Minjo preporučuje da se generalno ne odustaje od vakcine protiv gripa zbog straha od narkolepsije. Takođe je verovatno da vakcinisanje sa blagom vakcinom bez ađuvanata štiti od narkolepsije.

Esktremna pospanost

Narkoleksični pacijenti pate preko dana od ekstremne pospanosti, poremećaja spavanja i iznenadnih napada kompletne oduzetosti mišića. Prema podacima istraživača širom sveta oko tri miliona ljudi boluje od ove bolesti. 2009. godine Minjo i njegove kolege su otkrile da je kod narkolepsije reč o autoimunoj bolesti. Očigledno odbrambene ćelije tela napadaju nervne ćelije, koje proizvode jedan određeni protein.

Poznato je bilo i da se ova bolest najčešće javlja kod pacijenata sa genetskom predispozicijom. Ali ona izbija tek kada neki faktor iz okruženja napadne imuni sistem, kažu istraživači. Minjo i njegove kolege navode i indicije za zimsku prehladu kao izazivača bolesti. Kako tačno infekcija izaziva autoimunu bolest i da li ima i drugih faktora koji na nju utiču, mora biti tek istraženo, kažu istraživači.

špigel/ii/jil