Od heroina do kisele vode

„Poslovna godina 1968-69“ bio je prvi roman Berda Kajua, berlinskog pisca, šezdesetosmaša. Kritičari su tada bili oduševljeni, delo je nominovano za nagradu Nemačka knjiga. Sada predstavljamo novu knjigu „Pozitivni gubici“.

Ljubav iz kafića

Berlin 2005. U kafiću Fler, u četvrti Šeneberg, sedi jedan šezdesetogodišnjak. Jedan od „preostalih, autentičnih“ iz Zapadnog Berlina. Nema porodicu, nije vlasnik ničega, čak nema pravo ni na penziju. Kafić Fler je pravi rezervat šezdesetosmaša, i Kaju polako, tipičnim ironičnim stilom, portretira čitavu galeriju likova iz prohujalih vremena. A onda, na 15. stranici, u akciju stupa Ela. Dvadeset godina mlađa, u večernjoj haljini, ona teatralno ulazi u kafić i u život glavnog junaka. I tako počinje ljubavna priča. On, šezdesetogodišnjak koji je verovao da duboka osećanja definitivno pripadaju prošlosti, strasno se zaljubljuje u Elu. Ova možda poslednja ljubav podstiče ga na dugo odlagano putovanje u sopstvenu prošlost, na ono što je izgubljeno… Ali, zar se gubitkom istovremeno ne dobija i nešto drugo?

„Sve ono što smo istovremeno u Berlinu izgubili nakon ponovnog ujedinjenja i pada zida – naime opuštenu atmosferu, jeftine kirije, potpomaganje umetnika, mislili smo da će sve to nestati, ali to nije bio slučaj“, priča Kaju.

Roman „Pozitivni gubici“ je životni bilans, o mladalačkim ljubavima, prvim cigaretama, drogama, o godini rođenja – 1945. Tu je i sećanje na selo, u blizini Erfurta, na teško vreme posle rata, a za njega još teže, pošto su se roditelji, puni mržnje, rastali. Reč je naravno i o ključnoj godini – 1968. koja je za njega bila i poslovna godina, pošto je prodajući opremu za diskoteke, tada bio i uspešan poslovni čovek. Bernd Kaju opisuje i period od 1979, takozvani „Novi talas“ (New Wave), ekspresionističke kulise, slikare koji su sebe nazivali divljima, „Junge Wilden“. Šezdesetosmaše on deli na levičare i hipike, „ograničene političke ideologe i pripadnike eksperimentalnih subkultura“, u koje i sam sebe ubraja.

Ovo nije Holivud

Ali, vratimo se Eli. Ta ljubav u poznim godinama ne znači i hepi end. Posle kratkog, srećnog perioda, njihov odnos se pretvara u pravu tragikomediju. Na površinu izbijaju veliki problemi u procesu adaptacije. „Duhovni čovek sa malim primanjima“, kako sam sebe naziva, nije više spreman da gradi gnezdo. On – ironičan, cinik, i ona – temperamentna, sa strašnim izlivima osećanja i gneva… Ela je naime samohrana majka koja prikriva svoju mržnju prema muškarcima od kako ju je otac njene ćerke, neposredno po rođenju deteta, ostavio na cedilu.

Ovo je knjiga o gubicima u životu, u kojoj su gubici pozitivni, zato što Kaju o njima pozitivno piše. Knjiga nije autobiografska, ali se zasniva na autobiografskim elementima. Kajov suvi humor, ironični ton, čine da je to iskrena knjiga o starenju, o dugom putu „od heroina do kisele vode“.

Osvrt: Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević