Od njuškanja do borbe protiv terorizma

Početkom 70-ih političari svih velikih partija smatrali su da je demokratski poredak u opasnosti. Zato je trebalo zaštititi činovništvo od onih koji podrivaju sistem Savezne republike. I tako su se šefovi vlada pokrajina i socijaldemokratski kancelar Vili Brant 28. januara 1972. dogovorili o tzv. "uredbi o radikalnim strujama", koja je sadržala Principe o neprijateljima poretka u javnom sektoru.

U pozadini "Principa o članstvu službenika u esktemističkim organizacijama" bilo je sve snažnije jačanje tzv. nove Levice. Sa Uredbom o radikalnim strujama, trebalo je sprečiti da njeni članovi dobiju uticaj u državnim isntitucijama. Pri tom su uvedene i mere protiv tzv. "Marša kroz institucije" koji je propagirao najpoznatiji predstavnik vanparlamentarne opozicije Studentskog pokreta Rudi Dučke. U Nemačkoj je usledila prava poplava provera: protiv plivača koji je bio član Komunističke partije Nemačke, protiv sekretarice koja se angažovala protiv rata u Vijetnamu, protiv grobljanskog baštovana koji je radio za Amnesti Internešenel, protiv učiteljice koja je učestvovala u protestima protiv rasta cena karata u javnom prevozu. Svi oni, važili su prema uredbi o radikalnim strujama, za državne neprijatelje.

Kobno JA

Oni koji su se prijavljivali za posao u javnoj službi morali su da se suoče sa pitanjima: Da li ste već bili u Itsočnoj Nemačkoj? Da li ste kao student učestvovali na političkim skupovima? Da li ste nekada bili na proslavi Komunističke partije? Da li ste nekada koristili pojam imperijalizam? Samo jedan odgovor sa JA mogao je da poništi svaku šansu na činovničku karijeru. Osumnjičeni su delom godinama bili "pod prismotrom" Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Među njima je bio i pisac Peter Šnajder, koji je zapravo želeo da postane učitelj. Ali njegova prijava je bila odbijena.

U oko 11.000 slučajeva odbijena je prijava za posao. 136 osoba je ostalo bez posla. Nemačka je zbog toga trpela oštre kritike u zemlji i inostranstvu. U mnogim zemljama osnovani su odbori protiv zabrane bavljenja profesijom. I poznati umetnici uključili su se u raspravu. Dobitnik Nobelove nagrade za literaturu Hajnrih Bel napisao je pripovetku "Ti putuješ prečesto za Hajdelberg" u kojoj Bel opisuje uredbu o radikalnim strujama i njene posledice iz ugla pogođenih.

Savezni ustavni sud je 1975. odlučio da podesnost jednog kandidata za posao ne zavisi od članstva u organizacijama, nego od njegovog ponašanja i ličnosti. 1976. Savezna vlada uvela je nove smernice. Pojedine odredbe poboljšane su u korist kandidata. Tako su oni imali pravo da angažuju advokata. U pojedinim slučajevima odlučivali su nadležni ministri. Ali uredba je ostala sporna. Ipak praksa "provere kandidata" nastavljena je i 80-ih godina. 1979. Savez je ukinuo uredbu o radikalnim srujama. Ali mnogo je godina prošlo dok to nisu učinile sve savezne pokrajine. Savezna pokrajina Bremen je ukinula uredbu o radikalnim strujama tek u januaru 2012.

Zakoni za borbu protiv terorizma

Promene i nemačkoj unutrašnjoj i bezbednosnoj politici došle su i posle 11. septembra 2011. Nekoliko nedelja posle atentata Al-Kaide u Njujorku usvojen je prvi paket zakona u Bundestagu. Prema njemu se kažnjava članstvo i podrška inostranih terorističkih udruženja. Do danas je stupio na snagu čitav niz zakona protiv terorizma. Između ostalog, Ured za zaštitu ustavnog poretka može da zatraži informacije o osumnjičenima od banaka, pošti, avionskih i telekomunikacionih preduzeća. U Berlinu je podignut Centar za odbranu od terorizma, zakon o bezbednsoti vazdušnog prostora dozvoljava Bundesveru da obori kidnapovani putnički avion, sa sve putnicima, ukoliko bi se avion koristio kao oružje. Uveden je i biometrijski pasoš, kao i antineroristička baza podataka.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava, zaštitnici podataka i partije smatraju da paket zakona o borbi protiv terorizma služi prevashodno nadgledanju građana i političkih neistomišljenika, dok protiv terorista nije imao efekta.

Autori: Mihael Marek / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević