Od sindikalca do predsednika države

Tridesetprvog avgusta 1980. na kapiji 2 brodogradilišta „Lenjin“ u Gdanjsku pojavio se vođa sindikata Leh Valensa, da saopšti rezultate pregovora sa komunističkim vlastima: „Konačno imamo svoj nezavisni sindikat…“

Komunisti su Poljskoj obećali pravo na štrajk. Gomila ispred kapije oduševljeno skandira i peva nacionalnu himnu koja pocinje recima „Poljska nije izgubljena, dok smo mi živi“.

Osnivanje nezavisnog sindikata „Solidarnost“ učvrstio je mišljenje Poljaka da je komunizam pred porazom. Sindikat je osnovan dve godine posle izbora Poljaka Jovana Pavla Drugog za papu i godinu dana posle njegove posete Poljskoj kada je rekao: „Ne bojte se da promenite lice sveta.“

Danas gotovo 80 odsto građana Poljske smatra da je prvo Papino hodočašće Poljskoj direktno uticalo na stvaranje nezavisnog sindikata i zatim i na pad komunizma 1989. godine. Tako misli i Leh Valensa: „Bez Svetog oca ne bismo imali toliko hrabrosti – plašili bismo se, ne bismo razmišljali…“

Šesnaest meseci kasnije, komunisti uvode vanredno stanje u Poljskoj i zabranjuju „Solidarnost“. Uprkos represiji, mit o slobodnom sindikatu i dalje je živeo u srcima mnogih Poljaka. Ogroman uticaj i dalje ima i Leh Valensa. To se vidi i po tome što ga vlada u Varšavi 1988. poziva da pomogne u smirivanju talasa štrajkova koji se šire zemljom.

Jaruzelski shvatio i prihvatio poraz

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Česlav Kižčak otpočinje pregovore sa Valensom koji prerastaju u niz rasprava, a sve to kulminira u februaru 1989. kada se za istim okruglim stolom nadu i komunisti i demokratska opozicija. Petog aprila te godine dogovoreno je, između ostalog, održavanje prvih polu-slobodnih izbora za poljski Sejm (parlament). Par meseci kasnije, 4. juna, komunisti, na svoje iznenađenje, doživljavaju težak poraz. Formirana je vlada komunista i opozicije. „Gazeta viborca“ tada je pisala: Vaš predsednik – naš premijer. To su bili general Vojceh Jaruzelski i prvi nekomunisticki premijer istočnog bloka Tadeuš Mazovjecki.

Jedan od bivših vođa „Solidarnosti“ Česlav Frasinik govorio je tada o ulozi generala Jaruzelskog: od zagovornika vanrednog stanja, preko učešća u okruglim stolovima i do predsednika Poljske: „Ovi izbori su pokazali na čijoj su strani simpatije naroda. I general Jaruzelski je to, mora se priznati, prihvatio. To je njegov ogroman doprinos“.

Jaruzelski je prihvatio ulogu predsednika svih Poljaka i, bez pogovora, potpisao promene ustava u kome se između ostalog briše član o „vodećoj ulozi (komunističke) partije“ i ime države menja iz Narodna Republika Poljska u Republika Poljska. Ustav je stupio na snagu 1. januara 1990. godine. Iste godine je za predsednika Poljske izabran vođa „Solidarnosti“ – Leh Valensa.

autori: B. Kelen, I. Ðerković

odg. urednik: N. Jakovljević