Od skeniranja do gole kože do velikog praska!

Mesto broj 10: Pre tačno godinu dana, na Božić prema Gregorijanskom kalendaru, jedan Nigerijac je pokušao da aktivira tekućasti eksploziv u avionu na liniji Amsterdam za Detroit.

Nije uspeo. Ispostavilo se da je mladić iz bogate porodice povezan sa Al Kaidom, a ispostavilo se da aerodromima treba bolja kontrola. Tehničko rešenje je stiglo u vidu skenera za čitavo telo.

Novi skeneri izgledaju kao nekakav prošireni okvir za vrata. Ljudi samo stanu između i za nekoliko sekundi su skenirani od glave do pete. Nema opipavanja i ručnog skeniranja. Skener prepoznaje toplotu koju isijava ljudsko telo i jasno je razlikuje od toplote stranih predmeta: rajsferšlusa, kaiša, mobilnih telefona ili pištolja i eksploziva – pa makar i u tečnom stanju. E sad, nije sve tako jednostavno: neki lekari kažu da skener poprilično zrači i da oni koji veoma često lete ili pak rade na aerodromima, mogu znatno da povećaju šanse za dobijanje nekog tumora. Problem broj 2: ma koliko se kreatori ove naprave i zvaničnici trudili da ubede javnost da se ljudi na skeneru vide praktično kao skice i konture te da nema govora o narušavanju intime, borci za ljudska prava podsećaju da skener otkriva ko ima protezu na ruci, a ko na debelom crevu. Ili, kako je slikovito rekao jedan novinar Zidojče cajtunga: „Ne vidim zašto bi država morala da zna ko ima manji penis, a ko veći. Šta se nje tiče moj polni organ!“

Mesto broj 9: Ima nekih naučnih otkrića sa kojima ne znamo šta bi, ali su naprosto zanimljiva. Prvi dinosaurusi su bili mali kao mace, a onda su „vrlo brzo“, za samo nekoliko desetina miliona godina, narasli i postali vladari planete, krvoločni predatori ili džinovski biljojedi, tvrde paleontolozi, koji su nedavno došli do ovih saznanja. Dinosaurusi na mestu broj devet.

Paleontolozi su u Poljskoj pronašli otiske veličine dva do četiri santimetra – dakle baš kao kod mačke. Ti otisci su napravljeni pre oko 250 miliona godina i stariji su od svih do sada pronađenih. U pitanju je prvi maleni dinosaurus poznat kao Prorotodaktil. On je bio četvoronožac čija je sudbina bila uglavnom da se sklanja sa puta ogromnim sisarima, poput mamuta, ili stvorenjima nalik današnjim krokodilima. Ipak, ta sićušnost je pomogla dinosaurusima da prežive najveću katastrofu u istoriji Zemlje poznatu kao „veliko umiranje“ na prelazu iz Perma u Trijas. Tada je, smatraju naučnici, u seriji katastrofa poput zemljotresa, erupcija vulkana i oslobađanja metana u okeanu, nestalo 95 odsto morske populacije i oko 70 odsto bića koja su živela na zemlji. To je bio dobar događaj za male dinosauruse koji su u visokom procentu preživeli „veliko umiranje“ za razliku od svojih većih neprijatelja. Više Prorotodaktil nije bio minorna vrsta i hrana velikim reptilima i sisarima. Dinosaurusi su porasli i dominirali Zemljom. Ironije radi, dinosaurusi su i sami nestali u sledećoj velikoj katastrofi koja je desila pre 65 miliona godina. Kada smo već kod dinosaurusa, ove godine je otkriven najrogatiji dinosaurus u istoriji: u pitanju je kosmoceratops ričardsoni, kršten po naučniku koji ga je otkrio. Imao je 15 rogova i bio je dugačak oko četiri metra i težak dve i po tone.

u nastavku: Prorotodaktil i klimatske promene…

Mesto broj 8: Klimatske promene na mestu broj 8. O njima se sve češće govori, a zvanična teorija i skeptici se spore oko uloge čoveka u narušavanju klime. Jedni kažu da čovek ima presudni uticaj, a drugi tvrde da je uticaj neznatan. Bilo kako bilo, u 2010. su se promene klime manifestovale surovo: stradali su Rusija, Pakistan, Kina. Govori se i o najvećem izumiranju života još od izumiranja dinosaurusa.

Prema poslednjim ispitivanjima tek trećina svetskog stanovništva je zabrinuta promenama klime. Verovatno su se više zabrinuli oni kojima je gorelo pod nogama. Recimo Rusi. U Rusiji je, naime, zabeleženo čak dvadesetak rekordno visokih temperatura u istoriji, a požari su pretili da ugroze i samu Moskvu. Pakistan je nastradao od monsunskih kiša. Milioni ljudi su bili ugroženi nezapamćenim poplavama u ovoj zemlji. Maldivi, recimo, tonu. Najsurovije prognoze kažu da ovih prelepih ostrva u Indijskom okeanu za 20 godina uopšte neće biti – a većina nas, smrtnika, još nije stigla da ih poseti. Stručnjaci govore i o najvećem izumiranju života još od ere dinosaurusa. Naime, trećina svih žiovotinjskih i biljnih vrsta je ugrožena, a dnevno nestaje čak 130 vrsta! Sve što su svetski lideri uspeli da urade je dogovor u Kankunu. Ovaj, na-jedvite-jade, napravljeni sporazum kaže da se mora smanjiti emisija štetnih gasova i da se osniva Zeleni fond. Ko će to kontrolisati i ko će davati pare ze taj Fond – niko ne zna. Čak nije ni jasno da li su uputstva obavezujuća ili je to samo preporuka. Tužna sudbina klimatskih promena je da svi za njih znaju, svi zbog njih kukaju, a niko ništa povodom njih ne preduzima.

Mesto broj 7: Trka za osvajanje svemira nije se završila sa Jurijem Gagarinom i Nilom Armstrongom. Naprotiv, tek danas znoj ovih hrabrih kosmonauta donosi milijarde njihovim zemljama. Godina na izmaku je protekla u novim poduhvatima u orbiti. Cilj je isti: otići što dalje, što pre i zaraditi što više. Na pomolu je i podrška vojsci iz svemira. To je mesto broj 7 liste događaja iz nauke, tehnike i medicine.

Sateliti motre. Uvek vas snimaju. Ko? Pa Amerikanci, naravno. I dok kod komšinice mirno pijete kafu pa ubadate želju i dok bežite sa časova ili podmićujete lekara. Ali to Amerikance ne zanima. Njih zanima, kao i sve ostale, da zarade što više para na svojim izumima. Mreža satelita koji su u orbiti im je omogućila Dži-Pi-Es (GPS) sistem bez kojeg se ne mogu zamisliti moderni mobilni telefoni, Guglove mape ili navigacije za automobile. Rusi žele da pariraju i usavrše svoj sistem koji se zove GLONASS. Debelo zaostaju, a predsednik Medvedev je bio posebno ljut nedavno kada je raketa sa dva satelita pala u Pacifik. Priča se da će Rusi tek 2014. prihodovati ozbiljnih 10 milijardi dolara od svog navigacionog sistema. Amerikanci, za to vreme, idu još dalje. Ove godine je obavljen let neke vrste mini spejs-šatla pod šifrom X-37B. Ovo čudo je letelo na visini od 900 kilometara, ni manje ni više, nego 220 dana! Pentagon je škrto saopštio da šatl „služi kao podrška trupama na kopnu“. Rusi grme, ljute se i govore o militarizaciji svemira prvi put u istoriji istog. Neki smatraju da je Pentagon već spreman za uništavanje satelita drugih zemalja.

U nastavku: Najjači zemljotres i eksplozija naftne platforme

Mesto broj 6: Početkom godine desio se jedan od najjačih zemljotresa u istoriji. Na Haitiju je poginulo preko 200 hiljada ljudi. Zemljotres sa ljudksim žrtvama je pogodio i Srbiju, a Čile je bukvalno pomeren! Naučnici tvrde da su svi zemljotresi povezani – i da će ih biti još. To je naše mesto broj šest.

Već pominjani Dži-Pi-Es je omogućio naučnicima da precizno izmere da je čileanski grad Konsepsion snažnim potresom pomeren za tri metra. Trajanje jednog dana na Zemlji je skraćeno za 1,26 mikro sekundi. Zemljotres je bio jačine 7,2 rihtera. Statistika kaže da svake godine bude oko 13 zemljotresa te jačine i još 4 jača. Na sreću, ne pogađaju svi oni naseljena područja. Malih potresa ima skoro beskonačno. Hrabriji naučnici idu još dalje pa tvrde da su svi zemljotresi povezani. Recimo, onaj iz Čilea sa onim u Turskoj koji se odigrao samo nekoliko dana kasnije. Kada smo već kod zemljotresa, pomenimo i da je posle onog razornog na Haitiju nastupila i epidemija kolere. Od bolesti i danas umire oko 80 ljudi dnevno.

Mesto broj 5: 20. aprila je eksplodirala naftna platforma Dip horizon u Meksičkom zalivu. Poginulo je 11 radnika, a u okean se izlilo više miliona galona nafte. U pitanju je nezapamćena ekološka katastrofa koja je pogodila najveće ribolovište Amerike. Osim toga, rešenje je traženo u nizu nikada isprobanih i, na prvi pogled, šašavih tehničkih rešenja. To je naše mesto broj 5.

Svet su obišle slike ptica koje umiru okupane naftom i Baraka Obame kako zabrinuto čuči na obali Luizijane. Naftna mrlja je u jednom trenutku obuhvatala površinu veliku kao Vojvodina i pretila je da trajno zagadi plaže Floride i još tri savezne države. Ekološka kataklizma je ostavila i hiljade ljudi bez prihoda od ribarenja. Sve to će lepo platiti nesretni Britiš petroleum. Kazna, po tužbi Amerike, mogla bi da ide i do 20 milijardi dolara. Isticanje nafte iz ogromne pukotine je prvo trebalo da bude zaustavljeno zvonom. Nije uspelo. Onda je pokušano sa supersoničnim robotima podmornicama koji je trebalo da kaptiraju cevi – ali džinovska sekira se zaglavila. Onda je ubrizgavana smesa mulja i gume – sve je bilo uzalud. Tek je novo zvono, u kombinaciji sa tankerima, sprečilo isticanje nafte u okean. Situacija još dugo neće biti ružičasta. Trenutno je u akciji moderni brod koji skuplja naftu sa površine Meksičkog zaliva.

U nastavku: Ejafjalajokul i “ratovi na internetu”

Mesto broj 4: Evropu dešavanja na Islandu uglavnom zanimaju koliko i lanjski sneg, ali su ove godine svi gledali u ostrvce na severu. Razlog je bio vulkan Ejafjalajokul i njegova erupcija u aprilu. Osim što je svojevrstan naučni fenomen, ova erupcija je još jednom podsetila čoveka da nije svemoguć. Avioni, ljudima toliko neophodne čelične ptice, nisu dovoljno dobri da bi leteli kroz oblake pepela. To je naše mesto broj 4.

Najviše otkazanih letova u novijoj istoriji, ljudi koji spavaju po aerodromima i ponovo krcati vozovi. A zašto? Zato što je pepeo iz kratera vulkana Ejafjalajokula izbačen ogromnom snagom tako da je dostigao visinu od deset kilometara. Sastoji se i od neke vrste silikona koji se topi u dodiru sa motorima aviona – taloži se na na turbinama zbog čega se prekida dotok vazduha i motori staju. Čestice oštećuju i merne uređaje te je onemogućeno upravljanje letelicom. Na kraju krajeva, i vidik pilota je zaklonjen. Jedino odgovor čoveka bio je probni let aviona Falkon 20-E5 koji je prošao uspešno kroz oblak dima i to sve od Minhena do Hamburga i nazad. Sve to nije bilo dovoljno da se nebo otvori. Čovek je morao da sačeka da priroda uradi svoje – da vetar oduva oblak prašine i da ga prizemlji.

Mesto broj 3: Prema najnovijim podacima, dve milijarde ljudi – dakle trećina svetskog stanovništva, koristi internet. Za deset godina će i najmanji zaseok u Evropskoj uniji imati brzu konekciju. To sve zvuči bajno, ali ima i loše strane. Na internetu su naše slike, naša razmišljanja, ali i čitave ekonomije i bezbednosni podaci brojnih zemalja. Zato se na internetu i ratuje. Ove godine se prvi put govori o sajber-vojskama i to je naše mesto broj 3.

Iran je u septembru bio meta napada novog računarskog virusa. Naziv ovog crva je Staksnet, a osobina mu je da se lako, preko USB stika, ubacuje u mrežu posle čega može da uzima podatke sa bilo kojeg računara u toj mreži. U Iranu je bilo inficirano najmanje 30.000 računara u državnim ustanovama, a sumnja se da je cilj bila sabotaža nuklearnog programa. Stručnjaci su listom saglasni u sledećem: napad nije izvršio neki hakerčić iz podruma mamine kuće. U pitanju je skupi poduhvat iza kojeg stoji neka država. Sve glasnije se govori o vojskama hakera. Prva se snašla Kina za koju se procenjuje da ima preko 20.000 sajber-ratnika. Na tako nešto je uporno upozoravao Gugl čiji su sistemi u Kini bili neprekidno sabotirani. Krivica zvaničnog Pekinga, naravno – nikad dokazana. Malo za Kinom zaostaju Sjedinjene Države, ostali još nisu blizu. Osim tih zakulisnih vojski, na samitu NATO u Lisabonu je jasno rečeno da Alijansa mora da odgovori na izazove vremena i da se priprema za računarske bitke.

U nastavku: osnovna biološka formula i “veliki prasak”

Mesto broj 2: Sveto pismo biologije je da je svakoj formi života potrebno šest elemenata: vodonik, kiseonik, ugljenik, azot, sumpor i fosfor. Sada osnovna formula biologije treba ozbiljno da se revidira jer pronađen soj mikroba koji se hrani arsenom. To bi mogao da bude trag života van Zemlje jer druge planete obiluju elementima za koje smo, poput arsena, držali da nisu dovoljni za razvoj života. Ovo otkriće zauzima naše mesto broj dva.

Svet je verovatno još daleko od trenutka kada će se dokazati postojanje „malih zelenih“, ali klupko je počelo da se odmotava. U kalifornijskom jezeru Mono otkriven je mikrob nazvan GFAJ-1 umesto fosfora uzima arsen. Naučnici kažu da su otvorena vrata „biosfere u senci“ – niza organizama za koje nismo znali. Otkriće pokazuje da i na drugim planetama može postojati život sasvim različitog hemijskog sastava od onog na Zemlji. Nada da će se trud Foksa Moldera konačno isplatiti dodatno je pogrejana ovogodišnjim otkrićem „najzemljolikije“ planete. Ona je tri puta veća od zemlje i nalazi se u sistemu crvene patuljaste zvezde Glis 581g. Planeta se ne rotira, ali na njenoj glavnoj osi dominiraju, sa ljudske tačke gledišta, prihvatljive temperature. Planeta je 20 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Može da se fotografiše, ali bi snimci putovali do nas – 200 godina.

Mesto broj 1: Veliki prasak dogodio se pre 13,7 milijardi godina i tada je nastao svemir. U Evropskom centru za nuklearna istraživanja, poznatijem kao CERN, uspeli su sve to da ponove. Ovaj mini-veliki prasak bi trebalo dad a odgovor na pitanje kako je nastao svemir, naša galaksija i naša planeta. To je, očekivano i zasluženo, na vrhu liste najvažnijih događaja iz nauke tehnike i medicine za 2010. godine.

U pitanju je eksperiment veka. Skeptici su panično najavljivali kataklizmu pa čak i smak sveta u slučaju da istraživači CERN-a pokušaju da simuliraju Veliki prasak. Ni ovaj put ništa od smaka sveta – postanak vasione je uspešno simuliran u džinovskom akceleratoru koji se prostire kroz 27 kilometara dugi kružni tunel ispod švajcarsko-francuske granice. Eksperimentom su proizvedene temperature od deset triliona stepeni – milion puta više od onih u jezgru Sunca. Te temperature izazivaju topljenje atomskih čestica, poput protona i neutrona, i stvaranje „supe“ od materije. Naučnicima ostaje sada da proučavaju čestice u nadi da će pronaći šta to atome drži na okupu i daje im masu. U prevodu: kako je nastalo sve nama poznato u kosmosu i prirodi.

Pripremio: Nemanja Rujević

Odg. urednik: Jakov Leon