Od ubijanja miliona do zajedničke sednice

Tačno 65 godina posle holokausta, moj boravak ovde kao premijera jedne nezavisne jevrejske države, u pratnji ostalih ministara – to je istorijski trenutak“, rekao je Benjamin Netanjahu, nakon razgovora koje je u ponedeljak imao u Berlinu.

U centru pažnje ministara dveju vlada bio je Iran, koji je označen kao potencijalna opasnost – po obe zemlje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i nemačka kancelarka Angela Merkel su zajednički upozorili da će se Teheran suočiti sa novim sankcijama, ukoliko ne promeni svoju politiku prema razvoju nuklearnog programa.

„Istorija je pokazala da režimi koji ceo svoj narod tiranišu, žele da tiranišu i ostatak sveta. Mi bismo morali da pooštrimo sankcije Iranu. Ako ne sada, kada? Dakle odgovor je: sada!“

Merkelova je potvrdila da će njena zemlja podržati uvođenje novih sankcija Iranu, ukoliko Teheran ne promeni politiku. Ona je to doduše formulisala sledećim rečima

„Kada razgovori ne bi postojali, ne bi bilo moguće ni uvođenje sankcija. Međutim, ako se osvrnemo na nemačku privredu, primetićete da su se odnosi sa Iranom promenili zbog mogućih sankcija“, istakla je nemačka kancelarka, odbacujući kritike na račun ekonomskih veza Berlina i Teherana.

Izrael kupuje još nemačkih podmornica?

Osim razgovora o obnavljanju mirovnog procesa na Bliskom istoku, prema neimenovanom visokom zvaničniku izraelskog Ministarstva odbrane, bilo je reči i mogućnosti da Izrael kupi još šest nemačkih podmornica, pored tri koje već ima. Izrael je takođe zainteresovan za nemačke ratne brodove „Meko-a 100“, prenosi agencija Asošiejted pres.

Osim Netanjahua, sednici je prisustvovalo šest ministara Vlade Izraela, među kojima su bili i ministri spoljnih poslova i odbrane.

Zajednička sednica održana je nakon obilaska memorijalnog centra u Berlinu. Na tom mestu nalazi se 2.711 sivih kamenih ploča koji su podignuti u spomen na više od šest miliona Jevreja ubijenih u holokaustu.

autori: Nina Verkhojzer / Nebojša Jakovljević / ap

odg. urednik: Nemanja Rujević

na sledećoj strani:

Zašto se nije govorilo o Gazi!?

Zašto se nije govorilo o Gazi!? (komentar Betine Marks)

Konsultacije su dobra ideja. Na taj način Savezna Republika Nemačka jasno stavlja do znanja kako razume svoju ulogu u današnjoj ujedinjenoj Evropi, posebno u odnosu prema žrtvama Trećeg rajha. Bez obzira na to, nakon izraelsko-nemačkih konsultacija na vladinom nivou u Berlinu, ostaje bljutav ukus. Dok nemačka vlada uspostavlja sve tešnje prijateljstvo sa Jerusalimom, sve je više nemačkih građana koji tu bezuslovnu solidarnost stavljaju pod znak pitanja.

Politika naseljavanja nailazi na nerazumevanje i odbijanje. Rat protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, kod većeg dela nemačkog stanovništva, nailazi na prezir. Međutim, te teme očigledno nisu bile na dnevnom redu nemačko-izraelskih razgovora. Nemačka kancelarka je na konferenciji za novinare rekla da sa izraelskim premijerom Netanjahuom nije razgovarala o Gazi. Politika useljavanja nije bila vredna pomena iako izgradnja izraelskih naselja na okupiranom području, kako kaže sama kancelarka Merkel, znatno ometa formiranje dve države čime bi problem mogao biti rešen.

Zbog Izraela se izbegavaju pravila

Postavlja se pitanje: o čemu su govorili Merkelova i Netanjahu? O čemu su govorili ministri spoljnih poslova i ministri odbrane? Kancelarka kaže da su govorili o Iranu i pretnjama koje Izraelu predstavlja atomski program te zemlje. Govorili su o poboljšanju privredne saradnje i tešnjim kontaktima naučnika dveju zemalja.

Da li se govorilo o daljem nemačkom isporučivanju oružja Izraelu? Izrael je od Nemčke dobio veoma moderne podmornice. To je najskuplje oružje koje poseduje izraelska vojska, a koje je plaćeno od subvencija nemačke vlade u iznosu od nekoliko miliona evra. Jerusalim sada želi još podmornica, dva manja ratna broda za protivraketnu odbranu i još nekoliko manjih brodova.

Ovo oružje bi moglo da bude upotrebljeno ukoliko Iran napadne Izrael ili za nadgledanje morske blokade Pojasa Gaze. Nemački zakon zabranjuje isporuku oružja u ratna područja. Međutim, u slučaju Izraela, valjda, sva pravila ostavljaju po strani. Ljudska prava i ratni zločini tu ne igraju nikakvu ulogu. Tu se radi o neraskidivom prijateljstvu sa Izraelom.

Mirovni aktivisti u Izraelu traže više međunarodne umešanosti i svim vladama jasno poručuju da rade na pronalaženju mirnog rešenja Bliskoistočnog problema. Upravo od izraelskih prijatelja traže da ulože prigovor na politiku naseljavanja i miniranja mirovnog procesa, da ulože prigovor na blokadu Pojasa Gaze i na pretnje u pravcu Irana. Međutim, u Berlinu za to nisu imali sluha.

komentar: Betina Marks

odg. urednik: Nemanja Rujević