Odgovornost mašinovođe - ljudski je grešiti?

„Nadam se nema mrtvih, to bi bilo na mojoj savesti“ rekao je mašinovođa voza u Španiji odmah posle nesreće. Tako makar piše španski „El Pais“. On i njegov kolega iz voza su izašli gotovo nepovređeni. Ipak, španska železnica je upozorila da ne treba donositi prenagle zaključke, a sindikati su mašinovođu uzeli u zaštitu. Oni tvrde da je problem bio u automatskom sistemu za kočenje. Poznato je da se voz kretao prebrzo, ali uzroci jedne od najtežih železničkih nesreća u španskoj istoriji i dalje se istražuju.

Noje Osnabriker cajtung ovako komentariše uzrok nesreće. „Za upravljačkim pultom brzog voza Alvia, bio je iskusan mašinovođa, koji je dobro poznavao deo pruge na kome je toliko ljudi poginulo i povređeno. Taj čovek je, navodno, više od godinu dana prolazio na toj deonici. Ušao je u krivinu više nego dvostruko većom brzinom od dozvoljene i tako izazvao jednu od najtežih nesreća u istoriji španske železnice? Nije mogao da je spreči? Dozvolio je da se ona desi? Do sada nije sasvim razjašnjeno kako je došlo do katastrofe sa najmanje 80 mrtvih i oko 180 povređenih, a u vazduhu i dalje visi pretpostavka da je uzrok bila ljudska greška. U prilog tome govori puno, a protiv toga, za sada malo.

Da li su sigurnosni sistemi mogli da spreče nesreću? To pitanje u ovoj situaciji deluje isuviše tehnički. Mašinovođa je navodno, kratko nakon katastrofe više puta naglasio: „Ljudi smo.“ Tačno, svi smo mi ljudi. Ta istina znači da ljudi prave greške, a te greške su ponekad užasne. Pogrešno postupanje je u ljudskoj prirodi. Da li je i ovde čovek napravio grešku, zato što je bio premoren, nije obratio pažnju, bio je pospan, bolestan? Ili je u pitanju bio nemar, ili čak bezobzirnost? Nadležni duguju žrtvama brzo objašnjenje.“

Noje Vestfeliše izveštava o tome kako je španska nacija u šoku i dodaje: Iako istraga još nije gotova, na scenu već stupaju pitanja o bezbednosti železničkog saobraćaja u Španiji. Pre svega: da li je ovu nesreću sa preko 80 mrtvih bilo moguće sprečiti? Dosadašnji rezultati istrage kažu da je voz sa 220 ljudi uz pun gas doslovno odjurio u svoje uništenje. Možda zbog toga što je mašinovođa omanuo i prevideo da je ograničenje brzine 80 kilometara na sat.

Sistem za automatsko upravljanje koji bi mogao da zakoči voz bez intervencije mašinovođe, očigledno ne postoji baš pre krivine u kojoj se desila nesreća, Da li se ovde, pomalo nemarno štedelo na bezbednosti? Državna železnica svoj novac i subvencije iz EU za sada troši na spektakularne AVE-super brze vozove. Oni predstavljaju „paradne konje“ u Španiji, za njih se izdvajaju milijarde evra. Ti vozovi rade savršeno i nemaju veze sa ovom nesrećom. Oni izazivaju zavist susednih država. Za običnu železničku mrežu i lokalni prevoz odavno nema para. Ali sada se cela nacija našla u šoku pred užasnom dramom.“

Od bogataša do logoraša

Mihail Hodorovski je stekao svoje prve milione tokom devedesetih godina u Rusiji, kada je i kupio naftnu kompaniju Jukos. Početkom dvehiljaditih bio je najbogatiji čovek u zemlji, finansirao je gotovo sve ruske političke partije i otvoreno podržavao protivnike predsednika Vladimira Putina. Uhapšen je 2003. zbog izbegavanja poreza i prevare, i trebalo bi da ostane u zatvoru do 2017. Tokom služenja kazne, Mihail Hodorkovski je proveo dve godine u logoru za zatvorenike na severu Rusije. Nekadašnji naftni tajkun tvrdi da je njegovo suđenje politički motivisano, i zbog toga se žalio Evropskom sudu pravde. Međutim, sudije u Strazburu odlučile su da nema dokaza da je Hodorkovski politički progonjen.

Vestdojče cajtung: „Šef Kremlja, Vladimir Putin, zadovoljno će primiti k znanju presudu iz Strazbura. Odluka da presuda protiv Hodorkovskog nije bila politički motivisana, zvuči kao prvoklasno oslobađanje od odgovornosti. Zapravo je obrnuto – Sud za ljudska prava je ustanovio da je postupak bio nepošten i proizvoljan, i da je boravak u zatvorskom logoru jasni prekršaj ljudskih prava. Time sudije prilično dobro opisuju trenutnu situaciju u Putinovom carstvu – koje je daleko od pravne države.“

Štutgarter cajtung tvrdi da i moćne države moraju da se pridržavaju zakona: „Svuda u zapadnom svetu važi pravilo da čak i teški kriminalci imaju pravo na pošteno i objektivno suđenje, i presudu koja se neće upravljati po političkoj volji, već se zasnivati na činjeničnom stanju. Evropski sud pravde smatra da je u slučaju Mihaila Hodorkovskog povređeno baš to pravo koje je zapisano i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Sada je red na Moskvu da pokaže kakve će biti posledice. Svet će posmatrati pažljivo, jer slika o jednoj državi na globalnom nivou ne zavisi samo od privrednog rasta ili deviznih rezervi, već i odnosu sa vladavinom prava. Ako je u pitanju velika sila, međunarodna zajednica primenjuje posebno stroga merila. I to je dobro. Amerikanci su to već iskusili sa „zviždačem” Edvardom Snoudenom, a slučaj Hodorkovski mogao bi da bude lakmus-test za Rusiju.“

Priredio: Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon