Odlazak ujedinitelja Nemačke

Veliki državnik, borac koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Dan nakon pada Berlinskog zida, Helmut Kol je na balkonu opštinske zgrade u zapadnom Berlinu pevao nemačku himnu zajedno sa svojim socijaldemokratskim prethodnikom Vilijem Brantom i ministrom spoljnih poslova Hansom Ditrihom Genšerom. Ispred zgrade čuli su se zvižduci levičarske alternativne scene.

U prethodnim govorima Genšer i Brant su rekli da građani Nemačke Demokratske Republike moraju sami da odlučuju o svojoj budućnosti. Helmut Kol je govorio poslednji i u svom govoru otišao korak dalje: „NDR hrli ka reformama sa ciljem da ostvari veću slobodu. Podrazumeva se da je naša moralna obaveza da podržimo jedinstvo naše nemačke nacije. Radi se o Nemačkoj. Radi se o jedinstvu, pravdi i slobodi. Živela slobodna nemačka otadžbina, živela slobodna, ujedinjena Evropa.“

Životna želja – ujedinjena Evropa

Slobodna nemačka otadžbina, predstavljala je provokaciju za neke delove levice koji su novu, veliku Nemačku videli kao nesrećno sećanje. I kod evropskih suseda zabrinutost se mešala sa radošću zbog pada Berlinskog zida. Britanska premijerka Margaret Tačer sazvala je konferenciju o Nemačkoj. Ipak, Helmutu Kolu uspelo je da ublaži zabrinutost. Za vreme jedne šetnje dobio je odobrenje lidera iz Kremlja Mihaila Gorbačova za povlačenje Sovjetskih trupa iz istočne Nemačke.Često se mogla čuti formulacija da je Helmut Kol hrabro donosio istorijske odluke. Ipak, njegova životna želja bila je – ujedinjena Evropa. Gotovo nijedan njegov govor nije prolazio bez sledećih rečenica.

„Za nas Nemce ne može se dovoljno jasno naglasiti da je nastavak evropske integracione politike od vitalnog značaja. Za nas ne postoji alternativa politici evropskih integracija.“

„Želim da budem kancelar“

Kolova druga životna težnja bila je moć. Moć da sprovede ono što je smatrao pravilnim. A možda i moć sama po sebi. Čak i kada je sedamdesetih postao predsednik stranke on je javno ponovio svoj cilj: „Želim da budem kancelar. Želim da pobedim na izborima i želim da budem kancelar.“

Helmut Kol je napravio ogroman doprinos ujedinjenju Nemačke, međutim posledice ujedinjenja očigledno je potcenio. Državne finansije izmicale su kontroli. Posle kratkog buma, nezaposlenost je bila u porastu. Parlamentarne izbore 1994, je, uprkos slabim protivnicima, jedva dobio. 1998. godine više nije imao šanse za pobedu. „Izašli smo na izbore, i ja sam izašao da pobedim. Izgubili smo.“

Samo godinu dana posle izbornog poraza i ostavke na mesto predsednika stranke obelodanjena je afera sa stranačkim donacijama. Kolu je oduzeto počasno mesto predsednika stranke. Potom je usledio još jedan udarac sudbine. Njegova žena Hanelore izvršila je samoubistvo. Na kraju života Helmut Kol je bio u invalidskim kolicima i govorio je uz velike poteškoće. Ponekad slika nemoći istisne ogromnu moć. Ipak, ostaju njegovi impresivni životni uspesi.