Odliv mozgova, stipendije i ljubomora

Niko zaista ne zna koliko nadarenih mladih mađarskih naučnika napusti zemlju svake godine zbog boljih uslova za istraživanje u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi. Tokom prošlog veka deset mađarskih naučnika dobilo je Nobelovu nagradu za istraživanja koji su radili u nekoj drugoj zemlji, uglavnom u Severnoj Americi. Nekoliko njih se vratilo u zemlju uz pomoć stipendija Evropske organizacije za molekularnu biologiju (EMBO). Sedište ove organizacije koja pokušava da pomogne u borbi protiv „odliva mozgova" u siromašnim evropskim zemljama je u Hajdelbergu u Nemačkoj. Pre tri godine EMBO je počeo da nudi stipendije - na tri godine po 50.000 evra godišnje - naučnicima koji su spremni da izgrade i vode novu istraživačku laboratoriju u svojoj zemlji.

Priča o povratku iz SAD

Dr Atila Remenji ima 35 godina. Otvorio je novu laboratoriju u Budimpešti na odseku za biohemiju univerziteta Etvoš Lorand. "Pokretanje laboratorije je dug proces. Treba naručiti opremu, ona mora stići, pa treba da je instalirate i angažujete ljude koji s njom znaju profesionalno da rukuju", kaže dr Atila Remenji.

On istražuje kako pojedinačne ćelije usklađuju svoje aktivnosti sa drugim ćelijama. Vratio se u Mađarsku nakon što je proveo više od decenije studirajući i radeći u Engleskoj, Nemačkoj i na kraju u SAD na Kalifornija Univerzitetu u San Francisku. "I onda sam došao do faze kada sam morao da odlučim da li želim da otvorim nezavisnu laboratoriju u Kaliforniji ili negde drugde u SAD, ili u svojoj domovini." Remenji i njegova supruga koja je takođe Mađarica čekali su prvo dete. Preselili su se ubrzo nakon rođenja ćerke.

Iskustva starijih

Nekoliko kilometara dalje na Mađarskoj akademiji nauka na Institutu za enzimologiju radi dr Gergelj Šakas - jedan od prvih dobitnika EMBO stipendije u Mađarskoj. Sada ima 39 godina i istražuje otpornost raka na koktele lekova. Do pre dve godine Šakas je radio u Sjedinjenim Američkim Državama na nacionalnom institutu zdravlja, gde je provodio dane okružen drugim veoma talentovanim kolegama sa svih strana sveta. „Ako se bavite ovom naučnom granom morate ići u inostranstvo, posebno ako živite u ovom delu sveta koji se može smatrati nerazvijenim u toj oblasti. Jer, glavne stvari se dešavaju u Americi i u mestima gde je veća koncentracija bogatstva, inteligencije i tehnologije."

Pre nego što je otišao u inostranstvo, Gergelj Šakas je odlučio da neće trajno napustiti Mađarsku, ali kaže da je EMBO stipendija bila neophodna za povratak: „Ovo je mala zemlja, ljudi se poznaju, tako da EMBO znači nešto kao međunarodno priznati pečat kvaliteta. Tu nema mesta za bilo kakva druga merila za dobijanje stipendije osim naučnih", kaže Šakas.

Institut gde je Šakas izgradio svoju novu laboratoriju vodi profesor Peter Zavodski, čovek sa profesinonalnim angažmanom i u SAD gde je gostujući profesor na odseku fizička biohemija na Kalifornija univerzitetu u Los Anđelesu. Zavodski ohrabruje talentovane mađarske naučnike da studiraju na najboljim institutima za naučno istraživanje u svetu i da se vraćaju u domovinu: "Mi se sa drugim zemljama ne možemo takmičiti u finansiranju. Stvar je u tome što Mađari vole da žive u Mađarskoj uprkos svim njenim manama. Verujem da će ta ljubav nastaviti da dovodi ljude nazad u Mađarsku", ističe Zavodski.

Ljubomora među kolegama

Najviše dobitnika velikih stipendija ima među povratnicima, najboljim mladim mađarskim naučnicima koji su studirali u bogatijim zemljama. Tako se dešava da neki naučnici koji nikad nisu napustili mađarsku budu ljubomorni na one koji se vrate. "Oni koji stalno rade kod kuće teško prihvataju da neko ko se vrati iz SAD dobije dva, pet ili deset puta više novca od njih. Ja pokušavam da pretvorim ljubomoru u pokretačku snagu. Ako me ljudi pitaju, zašto on dobija više nego ja, kažem da pokuša da ponovi njegove uspehe i dobiće isto."

Jedino rešenje je potpuna integracija u EU

Zavodski veruje da će se odliv mozgova u nauci nastaviti uprkos merama koje to stopiraju, kao što su EMBO stipendije za povratnike. "Verujem da bi jedino rešenje za to bilo opšte socijalno i socio-ekonomsko rešenje za probleme u Mađarskoj, potpuna integracija Mađarske u Evropu i u razvijeni svet. To je dugoročan proces.”

Autor: Džo-Ane Velin / Sanja Srdić

Odgovorni urednik: Dijana Roščić