Odluka o životu i smrti

U Nemačkoj je aktivna pomoć pri suicidu zabranjena. U Belgiji, Luksemburgu i Holandiji, je „ubijanje na zahtev“ dozvoljeno. Pasivna, kao što je odricanje od mera za održavanje života ili stavljanje na raspolaganje smrtonosnih pilula, je međutim moguća. Po tom pitanju je nemački zakonodavac liberalniji nego što je to slučaj u Poljskoj ili Grčkoj, gde je to zabranjeno. Samoubistvo kao takvo, kao i pomoć pri samoubistvu, u Nemačkoj nisu kažnjivi.

U Bundestagu će se raspravljati da li ovakva pravna situacija ostaje na snazi. Debatu su podstakla udruženja za pomoć pri umiranju koja prodiru na nemačko tržište i koriste pravnu slobodu. Poslanici sada moraju da odluče da li, ili pod kojim uslovima, udruženja i pojedinci koji nude pomoć pri samoubistvu mogu da ostanu legalni u Nemačkoj.

Siva zona za lekare

Posebna stvar u vezi sa debatom je da poslanici pred sobom imaju četiri različita nacrta zakona. Prilikom glasanja o ovom teškom pitanju, oni su oslobođeni partijske discipline. I kao da ova tema nije dovoljno kompleksna, nacrti dotiču čak i postojeću sivu zonu za lekare, palijativno zbrinjavanje umirućih – i to takođe treba uzeti u obzir.

Siva zona nastaje zbog toga što su 10 od 17 državnih lekarskih komora u Nemačkoj zabranile lekarima da pružaju pomoć pri samoubistvu, mada to u Nemačkoj zapravo nije kažnjivo. U slučaju da to neki lekar ipak uradi, preti mu oduzimanje dozvole za obavljanje svoje profesije. Kao rezultat toga, trenutno je u Berlinu zabranjeno nešto što je u Bavarskoj dozvoljeno.

Četiri nacrta

Najliberalniji od četiri nacrta želi da izmeni dve stvari: uvede zabranu stvaranja profita na račun umirućih, dok bi nekomercijalno orijentisana udruženja, pod određenim uslovima, mogla i dalje da postoje. Ovaj nacrt poslanika opozicionih stranaka Levice i Zelenih takođe želi da ukine sivu zonu za lekare, tako što bi novi zakon poništio zabrane lekarske komore.

Drugi nacrt je restriktivniji, predviđa zabranu bilo kakvog oblika organizovane pomoći pri samoubistvu. Samo komercijalna zabrana ne bi bila dovoljna, jer bi želja za profitom mogla da se zabašuri. Zbog toga mora biti zabranjena svaka „pomoć pri samoubistvu koja se ponavlja“. Situacija lekara bi ostala takva kakva jeste. Ovaj nacrt trenutno ima najviše šansi da bude usvojen, podržavaju ga poslanici svih stranaka i kancelarka.

Treći nacrt generalno zabranjuje aktivnu pomoć pri samoubistvu, makar to činili lekari ili rođaci. Ova praksa je prilično raširena u Nemačkoj. Nacrt potiče iz redova Demohrišćanske unije.

Četvrti nacrt poslanika vladajuće koalicije (SPD, CDU i CSU) ne želi da zabrani udruženja koja nude pomoć pri samoubistvu. Znači ne želi da pooštri zakon već da lekarima izričito da pravo da „asistiraju pri samoubistvu“. Time bi se faktički uništio poslovni model udruženja za pomoć pri samoubistvu.

Etička pitanja

Karl Lauterbah, stručnjak SPD za pitanja zdravstva, kaže da je reč o oko 500 slučajeva godišnje – ljudi kojima nema pomoći. Za ove ljude – predlaže Lauterbah – trebalo bi da bude omogućena pomoć pri samoubistvu ukoliko oni to žele. Mogli bi da se obrate lekaru od poverenja, koji potom ne bi morao da strahuje da će izgubiti licencu za rad.

Međutim, ne sviđa se svim lekarima ovaj nacrt: „Čovek ne sme da umre od lekarske ruke, ali lekar može da ga isprati u smrt“, kaže predsednik Nemačkog lekarske komore Frank Ulrih Montgomeri.

O aktivnoj pomoći pri samoubistvu se u Nemačkoj govori mesecima. Nemački Etički savet je nakon detaljnih konsultacija upozorio da bi „generalna dozvola da lekari aktivno pomažu samoubistvo ili dozvola usluga udruženja za tu pomoć“ mogla da oslabi poštovanje života u okviru društva. Evangelistička crkva upozorava: niko ne treba da misli kako „može dostojno da umre samo ako sebi oduzme život“.

Osetljiva tema

Parlamentarci ne žele da žure sa novim zakonom. Na početku debate u novembru 2014. predsednik Bundestaga Norbert Lamert je izjavio da se „verovatno radi o najzahtevnijoj zakonodavnoj proceduri ovog Bundestaga“.

To što se političari i medicinari u Nemačkoj ovako oprezno odnose prema pomoći pri samoubistvu, u vezi je i sa teškim nasleđem nacizma i tadašnjom zloglasnom praksom eutanazije. Čak 300.000 ljudi je na ovaj način ubijeno tokom nacističkog režima, jer su njihovi životi smatrani bezvrednim. Žrtve eutanazije bili su mentalno ili fizički hendikepirane osobe, ali takozvani antidruštveni elementi.