Odluka o Grčkoj na čekanju

Grčka je kaže se, ostvarila bitan napredak po pitanju ušteda i sprovođenja reformi. No, skepsa postoji u pogledu sposobnosti Grčke da u zadatom roku otplati i sanira svoje dugove. Već za narednu godinu naziru se nove finansijske rupe. Grčka se, međutim, nada isplati naredne tranše pomoći u visini od oko 30 milijardi evra. Kada taj novac ne bi došao, Grčka bi u roku od nekoliko dana bankrotirala. A i nije prvi put da se Atina nalazi u takvoj situaciji.

Pohvala grčkoj „štednji“

Zemlje evrozone ne žele međutim da dopuste da Grčka bankrotira. Neki od predstavnika tih zemalja, poput francuskog ministra finansija Pjera Moskovicija, ocenjuju da su nastojanja grčkih političara da sprovedu kurs štednje, „hrabri napori“, istakavši da grčki narod zaslužuje pomoć. Šef evrozone Žan-Klod Junker bio je, međutim, daleko oprezniji: „Izveštaj Trojke u osnovi je pozitivan, jer su Grci zasukali rukave“, rekao je on. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard naglasila je da je Grčka uradila mnogo posla i pokazala odlučnost: „Sada je na poveriocima da urade isto“. Šefica MMF-a istovremeno je upozorila da Evropi nije potrebno brzo, već pravo rešenje.“

Nove finansijske rupe

Ali šta to znači? Činjenica je da se grčki dugovi stalno povećavaju. Do 2014. iznosiće nedopustivih 190 odsto bruto društvenog proizvoda. Poverioci su na početku kao cilj istakli da se zaduženje do 2020. godine mora smanjiti na 120 procenata bruto društvenog proizvoda, da bi zemlja mogla sama da se finansira. Sada su ministri evrozone spremni da taj cilj odlože za dve godine, mada se šefica MMF-a Kristin Lagard na konferenciji za novinare držala starog cilja sa rokom ispunjenja 2020.

Svako odlaganje ciljeva košta, istakla je međutim austrijska ministarka finansija Marija Fekter: „Više vremena znači više novca, a naši poreski obveznici samo odmahuju glavom kada čuju da svaka tri meseca treba izdvajati dodatni novac za Grčku“. Tako su ministri finansija odložili su odluku o tome kako tačno da reše problem. Dvadesetog novembra ponovo se sastaju. Do tada bi trebalo ispitati sve opcije.

Do narednog petka Grčka mora da uplati četiri milijarde evra na račun duga, ali tu bi kratkoročno mogla da uskoči i Evropska centralna banka. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne želi da bude pod pritiskom zbog svih tih pretećih rokova. Upitan kako rešiti akutne probleme Grčke, on je stoički odgovorio: „Sada je najvažnije da budemo temeljni“.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković