Ohio blues

Piše: Dragan Aleksić

Prošle subote se venčao moj ortak Bert, a ja mu bio kum. Venčanje je obavljeno u Columbia Road Baptist Church u Chathamu, a svadbeno veselje u restoranu „Ironwood“ u Spenceru. Sa Bertove strane su bili njegovi roditelji, sestra sa dvoje male dece i dvadesetak rođaka i prijatelja. Ja malo zagledao decu Bertove sestre Wendy, jer sam je pijan, par puta u prošlosti kresnuo. Nisam primetio da klinci liče na mene. Sa Bertovim roditeljima je bio njihov šestogodišnji unuk Ed, Bertov sin, plod neke od njegovih mnogobrojnih ljubavnih veza, mislim, bolje reći seksualnih, nije tu bilo ni malo ljubavi.

Sa mladine strane venčanju su prisustvovali njen četvorogodišnji sin, otac, maćeha, majka, očuh, dvadesetak rođaka i nekoliko drugarica. Mladin ćale je snosio sve troškove. Muzika je bila OK, tri matorca su svirala polke i West Country Music. Malo su kasnili, jer su zalutali u soja-kukuruznoj ohajskoj nedođiji.

Uz mene je bila moja kokica Rosana. Dva meseca ranije u jednom baru sa njom su me upoznali Bert i njegova, tada još uvek devojka, Tabitha. Meni je dvadeset i sedam godina a mojoj maci trideset i sedam. Rosana je portorikansko-talijanskog porekla. Ten joj je malo tamniji, kao retko ulje, a kosa crna kao nova traktorska guma. Zgodna je moja ribica, niska, sisata, malo jača u struku. Za svadbu je obukla crnu kratku haljinu bez rukava, velikog dekoltea, sise su joj bile na izvol'te. Po celom telu je istetovirana, od vrata naniže: prsa, dojke, struk, ramena, ruke, guza, butine i listovi.

Sa nama je bila Rosanina trinaestogodišnja ćerka Luisa-Elethia. Malecka kaže da joj ne smeta što je crna, na oca, crnca, ali joj smeta što ima crnačku kovrdžavu kosu i ne može da se počešlja, ne može da napravi neku frizuru, kao, recimo, njena mama koja ima božanstvenu, božanstvenu kosu. Mala je sa jedanaest godina dobila menstruaciju, sa dvanaest izgubila nevinost, a sa trinaest prvi put abortirala. Jedan drug iz razreda ju je zeznuo: nije poneo kondom ali je rekao da će da pazi.

U trideset i petoj godini mojoj koki su dosadile trudnoće i abortusi. Otišla je kod svog ginekologa i rekla mu: „Doktore, uradi šta znaš, ali da više ne bude dece.“ Tako da ja sada ne moram da brinem, niti da kupujem kondome, kao neki srednjoškolac.

Moja mačka i jedan njen bivši frajer, istetoviran od ćelave lobanje do pete, zajedno drže salon za tetoviranje „Rock Tattoo“, na putu 83. Kada nemaju mušterija, moja bedevija i taj njen ortak skinu sve sa sebe i jedno drugo tetovira. Pronađu još neko netetovirano parče kože pa tu nešto izbockaju. Mislim da se tako goli popale, pa krešu. Meni to ne smeta, mislim, neću da je ženim; jedno, a drugo – dok mi radi to što mi radi, boli me za sve drugo. Plus, moja kokica dobro kuva, neka jela sam prvi put okusio kad sam se preselio kod nje, zatim, pere mi veš, kupuje pivo, italijansko Peroni, koje je njen stari pio, vozi gde treba, pošto meni još nije vraćena vozačka dozvola, oduzeta pre četiri godine kad sam pijan napravio saobraćajku, a moj suvozač gadno nadrljao, pa je bio u kolicima šest meseci.

Ja sam farmersko dete, zato sam od moje tattoo umetnice zatražio da mi na desnom ramenu istetovira zeleni John Deer traktor, a na gumi, na velikom točku napiše: Mike * West Salem * Ohio. Na to mi je moja omica mazno rekla: Mačak, ne budi seljačina. Istetoviraću ti imenjaka St. Michaela sa kopljem u jednoj ruci i štitom u drugoj. Na drugo rame mogu da ti istetoviram St. Patricka, pošto si Irac.

Dobro smo se provodili na svadbi, sve dok se na vratima restorana nije pojavio jedan mršav, visok tip sa narandžastom perikom na glavi. Levom rukom je na vrh svog nosa stavio veliku, crvenu klovnovsku kuglu, a desnom je iz bočnog džepa na pantalonama izvadio pištolj i počeo da puca po nama. Tada je nastao haos: cika, vika, jauci, kuknjava, bežanija… Mrtvi i ranjeni su pali na pod, a o njih su se spoticali oni što su bekstvom pokušali da se spasu. Rodjaci mrtvih i ranjenih su se spustili kraj njih, pokušavali da im pomognu, grlili ih, dozivali. Praskali su meci, čulo se zapomaganje ranjenih. Deca su vriskala, roditelji ih polegli na pod i štitili svojim telima. Oni što su u panici bežali, k'o muve bez glave, obarali su stolice i stolove, padali su tanjiri, čaše, flaše… Mnogi su legli na pod u nadi da ludak tu neće da ih pogodi. Kada je šaržer bio ispražnjen, mladić se okrenuo i izašao, ne pogledavši šta je za sobom ostavio.

Ja sam ležao na leđima ispod jednog stola, a preko mene, malo poviše, ispružila se moja maca. Grudi su joj ispale iz brushaltera i dekoltea na haljini i njima je pritiskala moje lice. Ispred desnog oka mi je bila lavica sa dva lavića, a ispred levog glavata Betty Boop. Teško sam disao, ali mi je bilo lepo, pod toplim, mirisnim telom. Započelo je pomeranje između mojih nogu. U to sam osetio da se po mom stomaku razliva topla tečnost, pa sam sa strahom pomislio da je moja beba ranjena u stomak, da krvari.

- Mačak, ja sam se upikila – tiho mi je u kosu prošaputala moja lavica.

- Mrvice, meni se dig'o – promumlao sam u nedra moje popišulje.

Moja Rosana, Rosita, malo se pridigla, pogledala me, a onda spustila ruku dole i raskopčala rajsferšlus na mojim pantalonama.