„Ohrabrivanje“ u Mostaru
5. decembar 2017.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković u poseti je Mostaru i predsedniku Predsedništva BiH Draganu Čoviću. Njegova poseta ima za cilj da, kako je to ranije najavljeno, „uz puni pijetet prema žrtvama, ohrabri Hrvate u BiH“. I Plenković i Čović su predsednici HDZ-a – svako u svojoj zemlji – i nijedan od ta dva predsednika ne prihvata da je njihovo nekadašnje rukovodstvo vodilo loše politike i da je odgovorno za nedela za koja je presudio haški sud. Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović ide i korak dalje i ističe da se radi o presudi hrvatskom narodu i HVO, te je zato doveo u pitanje i evropski put BiH. A to je opet dovelo do otvorenih kritika od strane međunarodne zajednice u BiH.
Pročitajte još: „Ne radi se o odgovornosti Hrvatske“
Mnogo je otvorenih pitanja na koja se izbegava odgovor: hoće li celokupni hrvatski narod u BiH, zbog politikanstva, da nosi zločinačku stigmu, gde je istinski pijetet prema bošnjačkim žrtvama, zašto pravdu još uvek čekaju hrvatske žrtve, gde je suočavanje s lošim politikama prošlosti?
Ispod zastave sa likom Praljka
Nakon kritike evropskih medija koji su pisali da je Plenković „jedini premijer u EU koji podržava zločince“, vlada Hrvatske je donekle ublažila svoje stavove saopštivši da vlada „poštuje presudu haškog suda“, ali da se ne slaže u „nekim delovima koji aludiraju na odgovornost hrvatskog rukovodstva“. Sudeći po atmosferi prilikom dočeka hrvatskog premijera u Mostaru, to je unelo dodatni nemir među Hrvate u BiH, jer hrvatska vlada tu nije spomenula i rukovodstvo Herceg-Bosne.
„Hrvatska pre svega stoji uz BiH, stoji uz Hrvate u BiH. Učinićemo sve da Hrvati ovde budu dugoročno ravnopravan narod i da se ovde poštuje ta jednakopravnost između tri naroda. Razgovaraću s Hrvatskim narodnom saborom, naravno, uvek uz puni pijetet i saučešće prema žrtvama i zločinima koji su se dogodili vezano uz ovu presudu, ali i svih ostalih zločina u BiH“, rekao je premijer Plenković u Mostaru, ispred Hrvatskog doma hercega Stjepana Kosača. A tu je, inače, iznad transparenta za najavu pozorišnog hita „Dame biraju“, okačena i zastava sa likom Slobodana Praljka.
Pročitajte još: Uloga Hrvatske tokom rata u BiH
Član Udruženja logoraša Grabovica 93. Josip Drežnjak, premijeru druge države predao je celokupnu dokumentaciju neprocesuiranih zločina Armije BiH nad Hrvatima Drežnice i Grabovice. „Sada su Hrvati za sve krivi. Naše žrtve još traže pravdu, a već se spominju na desetine optužnica protiv pripadnika HVO“, moglo se čuti ispred Hrvatskog doma hercega Stjepana Kosača.
Izlaz je u katarzi, a ne u negiranju?
Ipak, Plenković se nije sastao s bošnjačkim političkim predstavnicima, niti sa predstavnicima bošnjačkih logoraša. S druge strane Bošnjaci i dalje, kako se čini, očekuju izvinjenje hrvatskog rukovodstva, ali i – priznanje. „Republika Hrvatska, kao i ovdašnje hrvatsko rukovodstvo, imaju samo jednu pametnu mogućnost – da prihvate hašku presudu i distanciraju se od pogrešnih politika HDZ-a devedesetih. Izlaz je u katarzi, a ne u negiranju krivice. Ovo posebno govorim zbog činjenice da je Hrvatska članica EU i NATO“, kaže za DW Edin Batlak iz bošnjačkog Udruženja logoraša Mostara.
On smatra da je premijer Hrvatske najpre trebalo da poseti Sarajevo i sastane se sa članovima Predsedništva BiH. „Kao nikada do sada potreban je dijalog i poseta svim predstavnicma, posebno bošnjačkim, dok poseta samo jednom narodu, nažalost, u ovom trenutku izaziva podozrivost i sumnju“, kaže Batlak.
Pročitajte još: Otrov je u tumačenjima
Odgovarajući na pitanje može li presuda haškoj šestorci da se posmatra kao presuda Hrvatima u BiH, on izričito tvrdi – ne. „Svaki pokušaj poistovećivanja s hrvatskim narodom je zloban i evidentno je da, zbog svojih političkih interesa i pojedinačnih zločina, pojedinci žele da stigmatizuju sopstveni narod. Hrvati i Bošnjaci nikada nisu bili u sukobu, osim u poslednjem ratu, a javna je činjenica da su se mnogi Bošnjaci zajedno sa Hrvatima borili u BiH. Oduvek smo bili upućeni jedni na druge i tako će biti u budućnosti“, zaključuje Batlak.
Suluda ideološka matrica
I profesor Univerziteta u Mostaru, akademik prof. dr Slavo Kukić, sličnog je stava. On smatra da se ne može govoriti o bilo kakvom distanciranju od prošlih politika: „U tome je, a ne u brizi za ’Prlića i ostale’, razlog halabuke koja se nakon haške presude proizvodi. Kada bi današnji lideri HDZ-a – i iz BiH i iz Hrvatske – bili svesni činjenice da su njihovi prethodnici sopstveni narod suludom ideološkom matricom gurali u propast, onda bi se u odnosu na takvu politiku, a zbog budućnosti tog istog naroda, distancirali. Nažalost, sve upućuje na zaključak da u njima ne postoji ni zrno mudrosti, a ni spremnosti da to učine. Rešenje je jedino u odluci Hrvata da im, zbog sopstvene budućnosti, jednom zauvek okrenu leđa. Profesor Slavo Kukić ocenjuje da je posredi održavanje političkog uticaja i vlasti i to, kako kaže, i po cenu guranja u provaliju sopstvenog naroda. „A takve ideologije, da smo načisto, nemaju nikakve veze sa hrvatskim narodom.“
Pročitajte još: Braća u zločinu
O suočavanju s istinom i prošlošću u zemljama bivše Jugoslavije, u svojoj poslednjoj kolumni piše i njegov kolega, prof. dr Mile Lasić. On, između ostalog, tvrdi da i poslednja presuda suda u slučaju „Prlić i ostali“ pokazuje da skoro izvesno neće doći do suočavanju s istinom o prošlosti: „A bez tog suočavanja ne može doći ni do pomirenja između Hrvata i Bošnjaka (i Srba), ni do boljih odnosa BiH i Republike Hrvatske (i Republike Srbije). Voleo bih da se varam u proceni, ali bojim se da je i sveukupan 24-godišnji rad Haškog tribunala bio poprilično uzaludan i da je definitivno propuštena šansa da se uskoro započne unutar svih zaraćenih strana suočavanje sa sopstvenim gresima u prošlosti, bez čega nema ni početka izgradnje kritičke kulture sećanja s drugačijim, kompleksnijim pristupom prošlosti, istoriji i povijesti, tj. karakteru rata u bivšoj SFRJ, u Hrvatskoj i u BiH. A prava je šteta što je skoro izvesno da više i neće doći do procesuiranja niza većih i manjih ’udruženih zločinačkih poduhvata’, ni na međunarodnim, ni na domaćim sudovima“, sa dozom skepticizma, zaključuje profesor Lasić.