Olako potezanje kolta

Ferguson, Njujork, Severni Čarlston. Koliko puta to mora da se desi, da bi se nešto promenilo? S pravom su mnogi Amerikanci gnevni i očajni zbog svoje policije, čak i ako znaju da postoje i „dobri policajci“. Međutim, prečesto policija nije na usluzi građanima. Ponekad je čak i smrtonosna.

Laži u policijskim izveštajima

Hici, koje je policajac Majkl Sleger ispalio na nenaoružanog crnca Voltera Skota je najnoviji primer za čitav niz takvih slučajeva u kojima su beli policajci pucali na nenaoružane crnce. Ovaj put nije bilo sumnje ko je kriv. Stravičan video, koji je snimio hrabri prolaznik, pokazuje svu brutalnost i nehumanost. Istovremeno, to je dokaz koji otkriva laž u zvaničnom policijskom izveštaju. Posle objavljivanja videa, gradonačelnik Severnog Čarlstona je brzo reagovao, suspendujući policajaca koji je potom uhapšen.

Da li je onda makar u Severnom Čarlstonu sve opet kako treba? Nikako! Da nije bilo snimka, Sleger bi se uz pomoć svojih kolega izvukao, i ubistvo bi možda ostalo nekažnjeno. O razlozima smrtonosne policijske pucnjave napisano je dosta toga. Obuka policajaca je često loša, potezanje za oružjem prebrzo. Pošto su žrtve uglavnom pripadnici manjinske populacije to nam ukazuje na nešto drugo. Amerika još uvek ima veliki problem sa rasizmom. Taj problem je pratio ovu zemlju od njenog nastanka. Ništa se nije promenilo ni zbog činjenice da aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država ima crnu boju kože. Posebno u južnim američkim državama kao što je Južna Karolina, ali ne samo tamo, ukorenjene su rasističke predrasude. To ima teške posledice, jer život građanina crne boje kože vredi mnogo manje od života njegovih belih sugrađana.

Delovi politike prikrivaju ovu praksu

Bilo bi pogrešno da se uzrok traži samo u policiji. U Severnom Čarlstonu je policijski izveštaj pun laži bio moguć samo zato što su počinioce štitili neki političari. Predsednik Obama i njegov neustrašivi ministar pravde Erik Holder stalno pokušavaju da intervenišu na mestu gde se ovakva policijska samovolja dešava. Poslednji put je to bilo u Fergusonu. Izveštaj saveznih organa o lokalnoj policiji je bio do te mere katastrofalan da su nadležni morali dati ostavku. I u Severnom Čarlstonu istragu su preuzeli Federalni istražni biro i Ministarstvo pravde. Međutim, potrebno je reformisati strukturu. Te reforme je već predložio tim koji je predsednik Obama okupio da preispita događaje u Fergusonu. Više crnih policajaca, bolji trening u defanzivnoj policijskoj taktici, nezavisne komisije za preispitivanje policijskih intervencija sa smrtonosnim ishodom i naposletku kamera pričvršćena na telo policajca kao propis za celu zemlju.

Mada se o ovim kamerama u Sjedinjenim državama diskutuje kao o čarobnom štapiću za rešavanje problema, jasno je i to da ni jedna kamera ne može odstraniti rasističke predrasude. Možda kamere mogu da utiču na to da se policija ponaša umerenije i da joj se više veruje. Međutim, još nije izvesno da će taj predlog i prihvatiti policija na nivou saveznih država ili opština. Slične iniciajtive Vašingtona su do sada uvek blokirane.

Dobra vest iz Fergusona

Zemlja bi morala da se iskreno suoči sa problemom rasizma, ako želi da ga reši. Međutim, dokle god predsednički kandidati Republikanaca umanjuju i bagatelizuju problem, od rešenja neće biti ništa. Ipak ovih dana u Americi postoji i tračak nade. Upravo u Fergusonu se posle nemira udvostručila izlaznost na lokalnim izborima, a broj crnih poslanika se utrostručio.