Olanda tek čekaju prave provere

Do nedavno se u Francuskoj govorilo o „Hiper-Sarku“ kako su podrugljivo nazivali Nikolu Sarkozija. Bivši predsednik ostaće upamćen po tome što se mnogo trsio. Nije dakle čudo da rad Fransoa Olanda upoređuju pre svega sa aktivizmom njegovog prethodnika. Upoređenje je donelo veoma skromne rezultate. Sto dana posle izbora, 54 odsto francuskih građana nezadovoljno je administracijom novog predsednika - tako bar pokazuju rezultati ankete koju je objavio Figaro. „Normalno ili ležerno“, pita se „Liberasion“ u vezi sa novim predsednikom. Drugi su još eksplicitniji: Oland je bio neodlučan i to u vreme krize kada je u Francuskoj bilo neophodno snažno rukovodstvo.

„Olandov stil je definitivno novo iskustvo za Francuze“, kaže Dominik Grilmajer sa Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu. „Ali, zbog tog iskustva je iz predsedničke fotelje izbačen Nikola Sarkozi. Francuzima je bilo dosta ’hiper-predsednika’, i njegovog aktivizma. Namerno su se opredelili za nekoga ko ima drugačiji stil.“

Oland ne želi da uvredi Francuze

Kler Demesmaj iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ima svoje objašnjenje za Olandovo ponašanje: „Olandu je jasno da je društvo podeljeno. On ne želi da uvredi Francuze i problemima pristupa oprezno.“ S druge strane, objašnjenje za Olandovo oklevanje može se tražiti u nedostatku hrabrosti, što još uvek niko ne može sa sigurnošću da potvrdi.

U svakom slučaju u avgustu na francuskoj političkoj sceni vlada mir. Međutim, uskoro dolazi „vruća jesen“, a tada će Oland morati da vodi zemlju energičnije, smatra Grilmajer: „Francuzi od svog predsednika očekuju da bude prezentan i da vodi projekte.“

Zemlju na jesen očekuju značajne strukturne reforme. Stručnjaci smatraju da Francuska treba da bude konkurentna na svetskom planu i da se uhvati u koštac sa minusom i nezaposlenošću od 10 odsto. „Predsednik još uvek nije ponudio svoje odgovore na te probleme“, kaže Demesmaj.

Vraća se Sarkozi

Osim toga, posle sto dana ćutanja, vratio se i Sarkozi koji pokušava da bude portparol konzervativne opozicije. Sirija je tema sa kojom Sarkozi napada Olanda prebacujući mu da je suviše spor.

Pažljivo se prati i Olandova saradnja sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Nemačka i Francuska su najmoćnije članice Evropske unije i od velike je važnosti, posebno u kriznim vremenima, da obe zemlje budu sporazumne. Ipak, treba reći da je Merkelova u predizbornoj kampanji rekla da bi na mestu predsednika radije videla Sarkozija nego Olanda.

Važno je takođe napomenuti da se stručnjaci slažu u oceni da je Oland počeo da ispunjava predizborna obećanja. Za prvih sto dana „novi predsednik“ je dobio „prelaznu“ ocenu, ali ga pravi test tek očekuje.

Autori: Hendrik Hajnce / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković