Oluja i nacionalizam pred izbore

„Događaji iz vremena 'Oluje' deluju do danas. Srbija u tome vidi simbol nepravedne raspodele krivice za rat“, piše na svom portalu švajcarska radiotelevizija SRF: „Osnovno osećanje je da su Srbi stalno u ulozi počinilaca – srpskim žrtvama niko ne odaje počast“, kaže urednik SRF za inostranstvo Kristof Vitrih, i dodaje da operacija „Oluja“ za mnoge Srbe predstavlja primer takvog postupanja. Sasvim drugačija se razmišlja u susednoj zemlji. „Operacija je simbol velike pobede u otadžbinskom ratu, kaže Vitrih i dodaje da je ona tako i simbol pobede hrvatske žrtve nad srpskim agresorom. Pa tako i deo proširenog mita o osnivanju još mlade hrvatske države. Za suočavanje sa njim nema mnogo mesta. „Ono se odvija frustrirajuće sporo. Veruje se da je pobeda i međunarodno priznata i da je bila ispravna“, kaže Žarko Puhovski, profesor političke filozofije iz Zagreba.

U ekonomski uzdrmanoj Hrvatskoj, piše dalje SRF, „upravo vladajuća levica premijera Zorana Milanovića igra na nacionalističku kartu. Za Puhovskog, vojna parada je jedan ne baš pametan pokušaj vlade da se proda kao patriotski orijentisana i tako zauzme poziciju za parlamentarne izbore koji se održavaju početkom 2016. Sličnim motivima se rukovodi i srpska vlada koja je 4. avgust proglasila za nacionalni Dan žalosti, kao što to kaže Kristof Vitrih: Vlada koja nema mnogo unutrašnjepolitičkih uspeha, tako se patriotski inscenira.“

Jačanje nacionalizma u Hrvatskoj Vitrih ovako ilustruje: „Oko 100.000 Srba koji su svojevremeno pobegli iz Krajine, vratilo se u Hrvatsku. Hrvatski nacionalisti stalno pokušavaju da ograniče prava manjina; opšta atmosfera je postala netolerantnija, a sve su češći i napadi.“ Ponovno insceniranje operacije 'Oluja', prenosi taj novinar, ne ide baš na ruku suzbijanju takvih tendencija, piše švajcarska radiotelevizija SRF.

„Pompezno podsećanje na slavnu pobedu, kako svi političari Hrvatske zovu vojnu operaciju 'Oluja', održano je nekoliko meseci pred parlamentarne izbore u toj zemlji.“, piše nemačka novinska agencija dpa u članu koji je preuzet u austrijskoj štampi: „Konzervativna opoziciona HDZ je i ranije instrumentalizovala tradicionalnu proslavu u Kninu u političke svrhe. Sada se čini da i aktuelni socijaldemokratski šef vlade, koji je forsirao vojnu paradu u Zagrebu, pokušava da dirne patriotska osećanja birača.“

„Proslava je završena koncertom spornog pevača Marka Perkovića Tompsona. Na njegovim koncertima se redovno mogu videti simboli fašističkog ustaškog režima [...] Tompson već godinama nedaleko od Knina organizuje paralelnu manifestaciju, a u jubilarnoj godini je dobio mesto i u zvaničnom protokolu.“

List Viner cajtung piše: „To što strane vojske nisu učestvovale u vojnoj paradi u Zagrebu – protivno planovima Hrvata – u Hrvatskoj su neki proglasili za spoljnopolitički fijasko. U Srbiji je to proglašeno za diplomatski uspeh. Jer, i pogledi na istoriju se razlikuju. Za Hrvate je akcija 'Oluja' bila važna za vraćanje samoproglašene Republike Srpske Krajine u sastavu Hrvatske. Za Srbe je ona značila progon velikog broja ljudi. Prema navodima beogradskog dokumentacionog centra 'Veritas', početkom avgusta 1995. odatle je pobeglo više od 200.000 krajiških Srba, a više stotina ljudi je ubijeno. Tokom proteklih godina, tamo se nije vratila ni polovina izbeglica.“

„No, ne samo problem izbeglica i povratnika, već i pravna ocena događaja stalno stvara napetosti između dve susedne zemlje. To što je bivši general i zapovednik 'Oluje', Ante Gotovina, posle osude zbog ratnih zločina i revizije sudskog postupka oslobođen, u Srbiji je izazvalo ogorčenje. A to što je Haški tribunal privremeno pustio na slobodu srpskog nacionalistu Vojislava Šešelja, razjarilo je Hrvate. Slično razočaranje su obe zemlje pokazale i kada je početkom ove godine Međunarodni sud pravde odbacio njihove međusobne optužbe za genocid“, piše Viner cajtung.