„Olupina aviona će uskoro biti pronađena“

DW: Kakvi su izgledi da je samo loše vreme dovelo do toga da je putnički avion jednostavno nestao sa radara?

Hajnrih Grosbongart: Vremenski uslovi mogu biti među brojnim faktorima. U većini avionskih nesreća čiji smo svedoci u poslednjih nekoliko godina, loše vreme nikada nije bilo jedini razlog, uvek je bilo više toga u igri.

Šta bi mogli biti drugi razlozi, koji su doveli do pada aviona kompanije ErEjža?

U ovom trenutku sve što bismo rekli je čisto nagađanje. Nije isključeno da je bilo tehničkih problema ili da su pilot i njegova posada doneli pogrešne odluke. Sve je moguće. U narednim satima saznaćemo i detalje komunikacije između letačke posade i centrale za kontrolu leta, kao i radarske podatke zabeležene tokom leta. Onda ćemo verovatno imati drugačiji pristup analizi o tome šta se moglo dogoditi.

Ako se prisetimo nesreće na letu MH370 i činjenice da je avion u martu ove godine jednostavno nestao... kako je leteti azijskim vazdušnih prostorom? Da li u tom području postoje drugačija pravila?

U Aziji postoje daleko veće oblasti koje se teško mogu nadgledati. Razlog je jednostavan, jer ima dosta dugih letova, koji nadleću vodenu površinu. Ukoliko letelica naglo promeni ili izgubi odgovarajuću visinu, nestanak sa radara nije isključen, avion na određenim instrumentima može biti nevidljiv i za pilota. Taj fenomen je fizičke prirode, jer u takvim situacijama avion takoreći nestaje iza horizonta. U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama postoji gotovo stoprocentna pokrivenost vazdušnog prostora. Gotovo da nema mesta gde bi avion bio nevidljiv. U Aziji je pre svega zbog veličine prostora drugačije, čak i na kraćim letovima.

Postoji li nešto što se na slučaju MH370 moglo naučiti, s obzirom da je takođe reč o letu u nepreglednom vazdušnom prostoru?

Posledica nesreće na letu malazijske avio-kompanije je znatno veći pritisak sa kojim se suočavamo, kako bi se pronašlo rešenje za efikasnije satelitsko praćenje aviona. Ali imajući u vidu kako se na vreme u vazdušnom saobraćaju gleda, nesreća sa letom MH370 kao da je bila juče. Drugim rečima, da bi se osmislio novi efikasniji sistem nadgledanja, potrebno je da prođu najmanje dve do tri godine.

Let avio-kompanije ErEjža QZ8501 sa radara je nestao u subotu, 27. decembra. Kakvi su izgledi da ima preživelih?

U avionskim nesrećama na linijama iznad vode verovatnoća da se pronađu preživeli putnici izuzetno je mala.

Verujete li će mesto nesreće biti lakše biti utvrđeno nego u slučaju malazijskog aviona?

Definitivno. Reč je o potpuno drugačijem tipu leta. Destinacija je kraća, iako avion A330 može da pređe na hiljade kilometara. U rezervoaru ima manje goriva. U slučaju leta MH370 okolnosti su bile otežane jer su odgovarajući sistemi, koji bi omogućili praćenje, bili isključeni. Trenutno nema naznaka da se isto dogodilo i na ovom letu. Vreme je zaista bilo loše i to je ono što u znamo u ovom trenutku, ali narednih dana znaćemo sigurno više. Siguran sam da će biti pronađeni i delovi aviona.

*Hajnrih Grosbongart je stručnjak za vazdušni saobraćaj, saradnik hamburškog centra - Expairtise, koji okuplja veliki broj nezavisnih međunarodnih stručnjaka za avijaciju.