„Oni hoće smrt, a mi život“

„Tamo su, preko“, kaže Faisal Abdulah, pokazujući ispred sebe. Dodaje mi dvogled. Ali čak i tako, teško je videti muškarce o kojima govori major kurdske Pešmerga milicije. Borci Daš, što je arapsko ime za Islamsku državu, nose brade, obučeni su u crno, neki u tradicionalnu avganistansku nošnju.

Abdulah komanduje malom četom od oko 60 boraca i upravo dolazi iz borbi kod Mosulske brane. On i njegovi ljudi su se 15 dana borili protiv terorističke grupe Islamska država koja poslednja dva meseca širi strah i teror u Iraku. Stari borac za slobodu preplanulog lica je iscrpljen i depresivan, mada su on i njegovi ljudi prvobitno povratili Mosulsku branu. Jer, već danima je osvajaju čas jedni, čas drugi. Brana je važan strateški element za kalifat, koji Islamska država želi da uspostavi u Iraku i Siriji – voda je im neophodna.

U Mesopotamiji se trenutno vodi bitka za vodu, isto tako žestoka kao i za naftu. Pripadnici Islamske države koji već imaju kontrolu nad provincijom Anbar severozapadno od Bagdada, a time i nad vodama Eufrata, sada hoće i Tigar. Ako im to pođe za rukom, vodosnabdevanje Iraka bi u potpunosti zavisilo od terorista. Oni bi odlučivali o sušama ili poplavama, o životnom eliksiru za 33 miliona ljudi. „Mi to ne možemo dozvoliti“, kaže major.

„To nisu ljudi“

Na putu od Tilkefa do Dohuka – pokreti trupa. Duge kolone vojnih kamiona i džipova dovoze vojnike u planine iračkog Kurdistana, mešaju se sa bezbrojnim kolonama izbeglica koji beže od terorista. Kasno prošle sredu počeo je drugi talas napada džihadista iz Mosula ka Erbilu, glavnom gradu autonomne kurdske oblasti, i na severu, prema Dohuku. Pre toga, crni bradati borci su dolazeći iz Sirije napali Sindžar, grad Jazida i zabarikadirali se za bitku kod Mosulske brane.

Njihov cilj je očigledno ceo prostor između granice sa Sirijom i kurdskih autonomnih oblasti – tu bi trebalo da se vijori zastava kalifata. Bombarduju hrišćanska, jazidska, turkmenska, ali i kurdska sela i gradove, teraju stanovnike u bekstvo, pale crkve i spomenike, pljačkaju kuće i radnje, ubijaju svakog ko im se nađe na putu. Stotine hiljada civila su u potrazi za utočištem u Erbilu, Dohuku i planinama Kurdistana.

„To nisu ljudi“, kaže major Abdulah. „Oni hoće da umru za džihad, a mi želimo da sačuvamo život." U petak, Pešmerge se povlače – rezignirani, poniženi. Tilkef, Bašika, Hamdanija, Bartila i hrišćanski Karakoš, pali su u ruke Islamske države. Teroristička organizacija je Erbilu prišla na 40 kilometara i Dohuku na 50 kilometara. Regionalna vlada Kurdistana govori o 150 mrtvih i 500 ranjenih boraca. „Sami ne možemo da se sa njima izborimo“, kaže Fejsal Abdulah. Major seda u svoj džip i odlazi kući da se naspava.

Oni koji smrti gledaju u oči

Pešmerga je kurdski izraz za iračko-kurdske borce za slobodu i znači „oni koji smrti gledaju u oči“. To su oružane snage kurdske stranke KDP (Demokratska stranka Kurdistana) i PUK (Patriotska unija Kurdistana). Neki ih nazivaju prosto – kurdska milicija. Njihovi istorijski koreni sežu u vreme pada Otomanskog carstva, koje je kurdskim regionom vladalo do 1920. Tokom tog perioda kurdski pokret za nezavisnost je ojačao i opstao do danas.

Pešmerga se za veću autonomiju od Bagdada bore još od šezdesetih. Sadam Husein je uzvratio otrovnim gasom, deportacijama i masovnim pogubljenjima. Ulaskom američkih i britanskih trupa u Irak, u proleće 2003, Pešmerga su umarširali u Mosul i Kirkuk, pošto je parlament u Ankari američkim trupama zabranio prolaz kroz Tursku ka severnom Iraku. Nakon pada Sadama Huseina u Bagdadu, Kurdi su se ponovo povukli, u korist Amerikanaca, tražeći od tada administrativni suverenitet nad Kirkukom i nekim drugim mestima sa kurdskom većinom, van tri kurdske provincije Erbila, Dohuka i Sulejmanije.

Pešmerga su u junu iskoristile šansu i nakon bekstva iračkih trupa od Islamske države zauzele oblasti oko Kirkuka i severne delove Mosula do sirijske granice. Sada Islamska država ta područja hoće za sebe. Kada je predsednik Barak Obama najavio vazdušne napade i podršku Kurdima u borbi protiv IS, u Dohuku je došlo do spontanog slavlja. Uglavnom mladi ljudi, u centru grada su održali demonstracije podrške borcima za slobodu, pevali patriotske pesme i nosili kurdske zastave. „Hvala Obama“, „Idemo Pešmerga!“ i „Napolje, Arapi!“ odzvanjalo je ulicama.