Opasn put migranata

Solanž Kone iz Obale slonovače zastupa Organizaciju za otpisivanje dugova trećem svetu. Ona veoma dobro razume zašto mnogi ljudi iz njene domovine, pre svega mladi, kreću na opasan put ka Evropi, uglavnom loše opremljeni i u nesigurnim čamcima i brodovima :

”Oni ovako kažu: ako ostanem u Africi, umreću od neke bolesti. Ako ostanem, umreću od gladi, životni vek je ovde kraći. Dakle, umrem li ovde ili na putu, sve jedno je."

”Dugovi upropašćavaju Afriku”, kaže Solanž Kone. ”Poljoprivreda je uništena i zbog toga što je tržište preplavljeno proizvodima iz Evrope, a za mlade ljude nema posla. Osim toga oni ne mogu da dobiju vize za legalni odlazak u Evropu i zato ne čudi što u ilegalnom odlasku vide poslendju , opasnu šansu, koju vlade pre podržavaju nego što sprečavaju.”

Primer Mauritanije: ova država takodje sve češće postaje tranzitna zemlja za izebglice, pre svega iz Malija,Senegala,Gambije i Gvineje. Nakon što su proteklih godina marokanske vlasti pojačale svoje pogranične kontrole, mnoge izbeglice kreću iz Mauritanije na opasan put ka Kanarskim ostrvima. Prema nekim procenama prošle godine je na tom putu život izgubilo izmedju 6000 i 7 000 ljudi. Amadou Mbou, generalni sekretar Organizacije za zaštitu ljudskih prava iz Mauritanije, navodi kao jedan od suštinskih uzroka povećanih migracija, nefer trgovinski ugovor sa Evropom, kao i ugovor o ribarenju koji je sa njegovom zemljom potpisala EU. Belgija, Nemačka, Francuska i mnoge druge zemlje, sa 50 brodova kapaciteta 150 000 tona, love ribu na obalama Mauritanije.

" Zato što smo ekonomski slabiji, Mauritanija je morala da potpiše ovaj ugovor , da bi EU ukinula zabranu na saradnju sa našom zemljom. "

Svi ugovori o slobodnoj trgovini koju trenutno EU potpisuje sa AKP državama (Afrika, Karibik, Pacifik), ni u kom slučaju ne koriste ljudima u tim državama, već im štete i povećavaju ilegalne migracije. U to je uveren i Geke Tanoh iz ”Afričke trgovačke mreže” iz Gane:

”Kažem da svi mi, normalni ljudi u Africi i Evropi, da svi mi moramo da promenimo naše predstave o identitetu, društvu, poreklu i solidarnosti. Vreme je da se razume da nije glavna tema konkurentnost, već da nam je potrebna solidarnost, da vodimo život dostojan ljudi i u Africi i u Evropi.”