Opasnost od zaduživanja u EU sve veća

Privredu kao u inat nisu podstakli paketi pomoći od milijardi evra. Države zato nude nove pakete, što ih još više košta. Ukoliko ne žele krah finansijskog sitema, istovremeno moraju da stimulišu potražnju a banke podrže finansijskim injekcijama.

Neizbežna posledica - porast zaduženosti

A kako se ona manifestuje? S jedne strane imamo preduzeća. Iako profitiraju od paketa za stimulaciju privrednog rasta, visoki državni troškovi bi mogli da im prirede probleme negde drugde. Jer, porastu li troškovi države, troše se državne pozajmice.

A tu je i pozajmica od privatnih banaka, koje država garantuje, i zbog toga postaju podjednako sigurne kao i državne hartije od vrednosti. A u nesigurnim vremenima pozajmljivači preferiraju sigurne papire. Zato je preduzećima sve skuplje da se sami finansiraju. Joahim Šajde, istraživač privrednik kretanja iz Kila, trenutno još ne vidi problem:

"Kratkoročno, opasnost nije toliko velika, jer je moguće novo zaduživanje uz niske kamate. Osim toga, prisutna je recesija, i potražnja preduzeća nije toliko velika da dođe do potiskivanja. Ali srednjoročno je problem već tamo."

Drugo pitanje je kako se izvući iz brda dugova?

Koliko će državni paketi pomoći oživljavanju privrede veoma je neizvesno. Ako sve krene glatko, privreda će zaista oživeti, državni prihodi porasti i država će moći da amortizuje dugove. Ali Joahim Šajde smatra da je neophodno da država preduzme dopunske mere za smanjenje dugova:

"Nije dovoljno nadati se da će ekonomski rast, pre ili kasnije, odstraniti sve prepreke. Jer deficiti su sada i strukturno vrlo visoki. To se ne da otkloniti oživljavanjem rasta privrede."

Jedno je teorija, a praksa…

Za države je u svakom slučaju primamljivo da upumpavaju više novca. Ukoliko centralne banke štampaju veće sume, rašće cene i brdo dugova će se smanjivati. Barem u teroriji:

"Rizik leži u izboru lakšeg puta i štampanju novca. Ali ne bih očekivao da će to dovesti da značajnog rasta inflacije. Najveći problem najverovatnije očekuje SAD, što se tiče zaduživanja. Za Evropu vidim vrlo nizak rizik, jer imamo emisionu banku koja vrlo polaže vrednost na stabilnost cena."

Ako se i desi da neka zemlja upadne u poteškoće, Joahim Šajde ipak ne veruje u bankrot država EU.