Opel traži spas u Berlinu

I kancelarka Angela Merkel i ministar ekonomije Karl Teodor Gutenberg su u više navrata dali do znanja da je država spremna da pomogne Opelu samo uz određene uslove.

Prvi i najvažniji jeste garancija da će novac nemačkih poreskih obveznika zaista poslužiti Opelu, a neće se sliti u blagajne njegovog pokleklog američkog vlasnika Dženeral motorsa. Drugi, podjednako bitan uslov jeste povoljna prognoza za preduzeće u slučaju nastavka rada. U to će, između ostalog, resornog ministra danas (2.3.) u Berlinu morati da uveri direktor Dženeral motorsa za Evropu Karl-Peter Forster i šef Opela Hans Demant.

No, čak i tada, direktna državna pomoć nemačkom proizvođaču automobila sa dugom tradicijom, predstavlja krajnju mogućnost, takoreći izlaz za nuždu.

„Uvek sam govorio da država nije bolji preduzetnik od privatnika i da u potrazi za rešenjem treba ići određenim redosledom. To znaci da prvo moramo da tragamo za privatnim ulagačima i da ne smemo brzo da odustanemo“, poručio je uoči sastanka ministar Gutenberg.

Opel je krajem prošle nedelje najavio odcepljenje od Dženeral motorsa i zatražio pomoć vlade u visini od 3,3 milijarde evra, ali stručnjaci ne veruju da će taj iznos biti dovoljan za spas preduzeća.

U Evropi ugroženo 50.000 radnih mesta

Vlada je, prema nekim navodima medija, voljna da Opelu stavi na raspolaganje pet milijardi evra, ali prethodno zahteva ozbiljan, evropski koncept za sanaciju koncerna. Za finansiranje kredita, kreditnih garancija pa čak i privremenu kupovinu državnog udela u Opelu, petinu novca dale bi četiri nemačke savezne pokrajine u kojima fabrika ima svoje pogone.

„To ne znači da će država da kupi Opela pa će svi biti srećni, već to znači da država mora da doprinese pomoći i ’izgradi mostove’ kako bi privatnim investitorima u ovoj teškoj situaciji olakšala donošenje odluke o kupovini Opela“, napominje premijer pokrajine Hesen Roland Koh.

Ali, spas Opela ne bi automatski značio i opstanak svih radnih mesta. Zbog neiskorišćenih kapaciteta u automobilskoj industriji širom Evrope bez posla bi moglo da ostane 8.000 od 50.000 radnika. Zbog toga mnogi dovode u pitanje smisao državnog angažmana uopšte, a ne samo u Opelu.

„To nije zadatak države. Država sebe preopterećuje. Šta bi ona još trebalo da učini? Kojim bi preduzećima trebalo da se pomogne, a kojima ne?“, pita se, na primer, Martin Vansleben, direktor zajednice industrijskih i preduzetničkih komora u Nemačkoj.

Kako to pitanje u slučaju Opela vidi vlada, saznaćemo možda već danas.