Oporezivanje kamata: previše birokratije, premalo rezultata

Model sveevropskog oporezivanja kamata, do kojeg se došlo posle mučnih pregovora, liči na kulisu iza koje ministri finansija žele da sakriju svoj teški poraz. Pri tom je čak i ono što su prikazali prilično neuspelo. Činjanica da su političari početkom sedmice insistirali na tome da Švajcarska ispoštuje dogovoreni termin za početak primene novih mera svakako ne predstavlja razlog za veselje. Naprotiv, time su čak smanjene nade da će doći promene kursa iznuđene diplomatskim porazom.

Proglašeni cilj – da se finansijskim službama omogući pristup imovini smeštenoj u poreskim oazama – zbog brojnih praznina u regulativi neće ni izbliza biti dostignut. Stisnutih zuba i sasvim svesno pregovarači su ove rupe ugradili u novi sistem oglobljavanja kako bi se saglasili oko najmanjeg zajedničkog činioca. Iz odredbi će biti izuzeti prihodi na ulaganja kapitala koji se isplaćuju pravnim licima. Dobrostojeći će, dakle, i dalje moći da u Švajcarskoj, Lihtenštajnu, Andori i San Marinu bez problema moći da primaju uplate od prihoda na račun neke svoje ispostave u vidu društva sa ograničenom odgovornošću, fondacije koja okuplja njihove aktivnosti ili modela trasta. Pogođene će ovime biti uglavnom sitnije štediše od kojih se i ponajmanje može uzeti.

Osim toga, odredbe obuhvataju samo čiste prihode na ime kamata. Kreditni instituti, međutim, imaju dovoljno iskustva pa razvijaju finansijske proizvode kod kojih će kamate toliko biti pomešane sa dividendama da se više neće jedni od drugih razaznavati. Kamate, takođe, mogu kreativno da budu preimenovane u porast vrednosti investicija i tako po poreskom zakonu prebačene na drugačiji nivo.

Više od ovih kao autoput širokih mogućnosti za zaobilaženje zakona nerivira još samo birokratski napor koji ove besmislene odredbe zahtevaju. Umesto da se usaglase oko jedinstvenog, jednostavnog i efikasnog koncepta definitivnog oglobljavanja na izvoru prihoda – sa bankovnog računa, dakle –političari su se upustili u komplikovan mešoviti sistem. On u prvoj liniji za cilj ima razmenu kontrolnih informacija preko granica pojedinačnih država.

Mašinerija najrazličitijih službi nacionalnih odeljenja finansija u buduće će, tako, još jače raditi. Vredni poreski službenici razmenjivaće brda formulara i talase i-mejlova i elektronskih nosača podataka između Beča i Brisela, Frankfurta, Luksemburga i Ciriha. Jadni poreski obveznici moraće da podnose i predaju zahteve za potvrde i dokaze o prihodima a da poreski prihodi u državnim kasama neće značajno porasti. Nada nemačkog ministra finansija Hansa Ajhela da će ubeležiti povećanje prihoda verovatno će se ponovo pokazati kao jalova.

Ajhel je po pitanju poreza na kamate imao pogrešna očekivanja. Ne samo da se glavni čuvar državnih finansija u Berlinu – za razliku od kolega u Austriji, Luksemburgu i Belgiji – zalagao za komplikovani sistem kontrolnih prijava umesto za jednostavnije ubiranje poreza na izvoru prihoda, već će uskoro morati da najvećim delom ukloni u više navrata nadograđivane kontrole tokova crnog tržišta novca koje je bio postavio na granci ka Švajcarskoj i kojima je poreske grešnike želeo da, putem do sada slabo korišćene mogućnosti amnestije, utera u red poštenih poreskih obveznika.

Ukoliko referendum u alpskoj konfederadciji ne bude u potpunosti srušio čitavu konstrukciju, ona bi, naime, na osnovu poslednjih pregovora, pristupila takozvanom Šengenskom ugovoru. Tako će Švajcarska, u zamenu za nešto malo pravne pomoći koju je tvrdo branila i koja ozbiljno i ne narušava tajnost bankovnih računa koja u njoj vlada, dobiti pravo na slobodan prolaz svojih građana preko graničnih prelaza. Isto važi i za one koji u ovu zemlju dolaze sa nekim od pasoša Evropske unije. Ponovo će, dakle, moći da oživi šverc imovine pošto nemački poreski begunci vrlo rado novčanice, nakit i plemenite metale kriju u vratima automobila ili sopstvenom vešu kako bi ih odneli diskretnim ciriške bankarima.

Poštenu reformu oporezivanja kamata, za čiji izostanak ministar Ajhel sada optužuje gornji dom nemačkog parlamenta i u Bundesratu većinsku opoziciju, vlada u Berlinu stoga neće moći da izbegne. Socijaldemokratsko-zelena koalicija će pri tom morati da prihvati činjenicu da oglobljavanje prihoda na ulaganja kapitala mora da bude snažnije smanjeno nego što je to slučaj sa ostalim vrstama prihoda. I to pre svega iz pragamtičnih razloga. Štednu knjižicu ili akcioni depo lakše je smestiti negde van zemlje nego radnu snagu jednog zaposlenog koji je obavezan da plaća porez. Činjenica da će ovakva neravnopravnost u tretiranju poreskih stopa dovesti do smanjenja poreskog tereta upravo za dobrostojeće građane zaboleće poneku socijaldemokratsku ili zelenu dušu ali je to cena mobilnosti takve vrste izvora prihoda koja se verovatno mora platiti. Poreske olakšice mogu se opravdati i konkretnim argumentima. Uloženi kapital posebno je podložan uticajima inflacije i uglavnom potiče iz prihoda koji su, kada su načinjeni, već jendom bili oporezovani.

Savet stručnjaka nedavno je, upravo ukazujući na probleme u samom sprovođenju oporezivanja, preporučio vladi da uvede dvostruki porez na dohodak. Time bi bilo ukinuta poreska ravnopravnost prihoda. Kapital, koji je moguće internacionalno premeštati, bio bi oporezivan po nižoj poreskoj osnovici dok bi za prihode od rada poreska tarifa rasla. Zakon o oporezivanju dohotka bio bi time prilagođeniji idealu privrednog rasta ali u suštini ne bi postao jednostavniji, priznao je i sam Savet koji je zvanično savetodanvno telo kabineta u ekonomskim pitanjima. Stručnjaci su se zato založili za razmatranje i drugačijih modela sveobuhvatnih reformskih koncepata. Oporezivanje kamata biće uspešno samo ako odgovarajuća reforma bude obuhvatila čitavu paletu poreza na dohodak.