Opozicija na barikadama

Teško je proceniti koliko će ulični protesti u glavnom gradu Ukrajine potrajati, ali uslovi opozicije su jasni, dok vlast ne prihvati ono što od nje traži sve veći broj građana, demonstracije neće biti obustavljene. „Sve zavisi od njih“, poručuje Rostislav Pavlenko, poslanik opozicione Demokratske alijanse za reforme u razgovoru za Dojče vele.

I zaista, svi pokušaji državnih snaga bezbednosti da razbiju proteste do sada, bili su uzaludni. Uprkos hladnoći, okupljeni građani ne posustaju. Pevaju, mole se i staraju o barikadama od drveta. Procena predsednika Janukoviča bila je loša. „Ovde se odlučuje o sudbini naše zemlje“, kaže Arseni Jazenjuk, član stranke bivše premijerke Julije Timošenko, koja se i dalje nalazi u zatvoru.

Okrenuti Zapadu?

Ono što je krajem novembra predstavljalo protivljenje ukrajinskom odustajanju od potpisivanja sporazuma sa Evropskom unijom (EU), ubrzo je preraslo u masovni protest protiv režima. Veliki broj građana smatra da je premijer Mikola Asarov propustio priliku da Ukrajinu „okrene ka Zapadu“.

Ukrajinci su razočarani u aktuelnu vladu. Traže se ostavke. Drugim rečima, nepotpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, iniciralo je velike građanske proteste, smatra Korneliju Ohman, predsedavajući Fondacije za nemačko-poljsku saradnju. „Civilno društvo u Ukrajini znatno je naprednije nego što mislimo. Ljudima je dosta ovakvog rukovodstva. Zbog toga koriste priliku da izraze nezadovoljstvo.“

Proteste u centru Kijeva organizuje Komitet za nacionalni otpor. Na čelu tog pokreta su tri lidera opozicije: Vitalij Klitčko (partija: UDAR), Oleg Tjanjubok (Sloboda) i Arsenij Jazenjuk (Otadžbina). Pored tih stranaka, pomenuti komitet okuplja i druge društvene organizacije.

Revolucije sa istoka Evrope kao primer

Poslanik partije UDAR, Rostislav Pavlenko i dalje veruje da je moguće pronaći političko rešenje za krizu u Ukrajini. „Ukoliko se to ne dogodi, mi će nastaviti da vršimo pritisak, ali mirno – sve dok se problem ne reši civilizovano.“ Opozicija ima još aduta u ovoj borbi, ali se za zahteve neće boriti nasilnim putem. Lideri opozicije tvrde da se u Kijevu narednih sedmica neće dogodi ništa drugo, sem onog što su Evropljani doživeli nakon pada komunističkog režima, 1989. godine u istočnoj Evropi. „Mi smo to dobro naučili – držaćemo se formi protesta čiji smo svedoci bili tih godina. Svi naši protesti biće mirni.“ Na protestima, u međuvremenu, učestvuje i ukrajinska pop-pevačica Ruslana, pobednica Evrovizije 2004. godine. A na velikim ekranima se prikazuju i filmovi.

Potencijal protesta i istrajnost građana koji žele promene, potcenjuje se ne samo u Kijevu, veći i u Moskvi i Briselu, tvrdi Maria Davidčuk iz nemačkog Udruženja za spoljnu politiku u Berlinu (DGAP). „Ukrajinska vlada je u Istočnom partnerstvu sa EU videla samo jednu opciju, sve dok se unutrašnje-političke prilike sa tom idejom uklapaju.“ S druge strane, Brisel je Kijevu u više navrata slao signale, „ali ne i konkretne strateške planove ili instrumente za rešavanje realnih problema u ovoj zemlji“, dodaje Davidčuk u intervjuu za DW. Evropska unija se zalaže za dijalog vlasti i opozicije i to je za sada sve.

Sve izvesniji gubitak vlasti?

Opozicija u Ukrajini sposobna je da poljulja režim, veruje Serhij Taran, direktor međunarodnog Instituta za demokratiju. Prema njegovim rečima, dovoljno će biti ako se istraje u građanskim protestima, ali i njihovom intenzitetu. Taran smatra da je to danas daleko lakše, nego u vreme „narandžaste revolucije“, pre devet godina. Demonstranti su danas znatno radikalniji, nego tada. „Građani će verovatno i proširiti blokade u okolini predsedničke rezidencije“, kaže on.

Serhij Taran je uveren da će ulični protesti dovesti do „tektonskih pomeranja na ukrajinskoj političkoj sceni“. Oligarsi i predvodnici raznih političkih klanova, shvataju polako da vlast izmiče iz ruku Viktora Janukoviča. Posledice će pretrpeti i aktuelna vlada, a to će dovesti do smene vlasti u Ukrajini.

Vašington razmatra uvođenje sankcija

U međuvremenu iz Kijeva stiže vest da je opozicija odbila poziv predsednika Ukrajine na razgovore. Demonstranti dijalog uslovljavaju raspuštanjem vlade i oslobađanjem uhapšenih demonstranata. Policija se sinoć povukla, nakon pokušaja da istera zvaničnike i pristalice opozicije iz opštinske zgrade, okupirane još u nedelju.

Brisel pomno prati prilike u Ukrajini, ali je jutros iz kabineta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (nakon njene dvodnevne posete toj zemlji), saopšteno da Janukovič ipak razmatra potpisivanje sporazuma sa EU, mada se ne navodi, kada bi se to moglo dogoditi. Istovremeno, zabrinutost zbog nasilja nad demonstrantima, prisutna je i u Vašingtonu, koji ne isključuje uvođenje sankcija Kijevu, ukoliko se ne pronađe rešenje za političku krizu i napetosti.

Autori: Ž. Zajfert / A. Savicki / J. Leon
Odgovorni urednik: I. Đerković