Predistorija jednog telefonskog razgovora

Borba za moć između američkih Demokrata i predsednika Donalda Trampa poprimila je nove dimenzije. Demokrate su najavile istragu koja bi mogla da ishoduje pokretanjem postupka za opoziv predsednika.

Naime, Tramp je pod sve jačim pritiskom zbog spornog telefonskog razgovora sa ukrajinskim kolegom Vladimirom Zelenskim.

Radi se o špekulacijama da je Tramp tokom leta tražio od Zelenskog da pokrene istragu protiv bivšeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena. Tramp negira da je pritiskao ukrajinskog kolegu, ali priznaje da je u telefonskom razgovoru bilo reči o dvojici Bajdena i korupciji.

Džo Bajden ima najviše izgleda da bude protivkandidat Trampu na izborima naredne godine.

Hanter Bajden je od 2014. bio povezan sa jednom ukrajinskom firmom čiji je vlasnik dospeo pod istragu zbog korupcije. O čemu se tačno radi?

Iz politike u biznis

U aprilu 2014. se u Kijevu vodi politička borba na život i smrt. Nekoliko sedmica ranije je predsednik Viktor Janukovič potražio utočište u Rusiji pošto je nakon krvavih protesta praktično najuren sa vlasti. Moskva je anektirala Krim i delovalo je da će ubrzo na sličan način pripojiti istočnu Ukrajinu.

U ta haotična vremena bitnu ulogu dobija dotada nepoznata firma „Burisma“ koja crpi ukrajinske zalihe zemnog gasa i sebe naziva „vodećim privatnim proizvođačem gasa“ u zemlji. „Burisma“ postoji još od 2002. i prema sopstvenim navodima kontroliše trećinu privatne proizvodnje gasa u Ukrajini.

Hanter Bajden tada postaje član Upravnog odbora firme – nepoznato je kako je do toga došlo. U maju 2014. je javnost saznala za dolazak poznatog lica iz Amerike u tu firmu. Ukrajinski mediji su pokušali da reše rebus o vlasniku firme čije je zvanično sedište u kiparskom gradu Limasolu, poznatom stecištu ofšor firmi.

Isprva se nije dalo zaključiti ko je gazda te neprozirne mreže na čijem kraju je „Burisma“. Pisalo se da bi to mogao da bude jedan ukrajinski oligarh. No nakon imenovanja mlađeg Bajdena potvrđeno da je pravi vlasnik Mikola Zločevski (53).

Radi se o nekada uticajnom ukrajinskom političaru koji se češće držao u pozadini. Bio je poslanik moćne Janukovičeve partije, vodio državnu komisiju za rudna bogatstva pa bio i ministar životne sredine. Pikantno u ovoj priči je što se Zločevski vrteo oko funkcija sa kojih se dele licence za crpljenje gasa.

Hanter Bajden nije bio jedino poznato lice u Upravnom odboru „Burisme“. Tu se našao i bivši poljski predsednik Aleksander Kvašnjevski koji decenijama gaji tesne veze sa ukrajinskim političarima i privrednim bosovima. U upravi firme su još dva bitna Amerikanca – bivši investicioni bankar Alan Epter kao i Džozef Kofer Blek, nekada visoki službenik CIA u vreme predsednika Buša mlađeg.

„Burisma“ se u poslednje vreme istakla organizacijom međunarodnih konferencija o energetskoj bezbednosti i gajila je najbolje odnose sa američkim trustom mozgova Atlantskim savetom.

Mnogo sumnji, nijedna presuda

Da li se Zločevski to na vreme distancirao od Janukoviča i priklonio „pobednicima“ u Kijevu? Jer na proleće 2014, na molbu novog rukovodstva u Kijevu, Sjedinjene Države i Evropska unija uvode sankcije protiv Janukoviča i njegovih ljudi. Ali među tim ljudima nema Zločevskog.

Doduše, u Velikoj Britaniji su zamrznuti bankovni računi firmi koje su navodno pripadale Zločevskom – zbog sumnji u pranje novca. Pretpostavljalo se da barem deo novca dolazi iz prljavih poslova sa ukrajinskim gasom. No onda se krajem 2014. desio preokret – računi su odmrznuti na insistiranje ukrajinskog državnog tužioca koji je uveravao Britance da je Zločevski čist.

Međutim u pravosudnim spisima u Kijevu moglo se videti da su samo nekoliko sedmica kasnije postojale sumnje da se Zločevski ilegalno obogatio. Do procesa nikad nije došlo. Advokati ovog biznismena su negirali sve optužbe.

Tek je na leto 2016. novi ukrajinski državni tužilac Jurij Lucenko izvestio o postojanju mreže firmi preko kojih se Zločevski navodno od 2014. bavi utajom poreza. Baš u tom periodu je Hanter Bajden bio u upravi gasne kompanije.

Tužilac je ukrajinskim medijima rekao da su svi u upravni „Burisme“ – uključujući i Bajdena – za samo te dve godine dobili ukupno sedamnaest miliona dolara. No, kako je pojasnio tužilac, to ne mora da znači da su znali da je novac možda prljav.

Optužbe nikada nisu dokazane. Zločevski je doplatio oko šest miliona evra poreza i postupak je obustavljen.

Tužilac Lucenko se povukao sa funkcije u maju ove godine. Nedugo pre toga je rekao da razmišlja o ponovnom pokretanju postupka na osnovu novca koji Zločevski navodno ima u Velikoj Britaniji. Ostalo je nejasno čime bi tužilaštvo potkrepilo optužbe. Kvalifikacija dela kao „ilegalno bogaćenje“ je u Ukrajini nedavno proglašena protivustavnom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android