Oprezno s Trampom

Nemačka automobilska industrija možda može da se nada boljim vremenima, oprezno ocenjuju mediji nakon susreta američkog predsednika Donalda Trampa s direktorima tri najveća nemačka automobilska koncerna.

Bosovi Folksvagena Herbert Dis, Dajmlera Diter Ceče (naslovna fotografija) i BMW-a Nikolas Peter pokušali su da ubede Trampa da odustane od uvođenja visokih carina na evropske automobile. Zauzvrat nude investicije i otvaranje novih pogona, a samim tim i nova radna mesta u SAD.

Ekonomija | 20.09.2018

Istovremeno, zvanični Berlin i Brisel na susret šefova nemačke automobilske industrije reaguju tako što ocenjuju da za evropsku trgovinsku politiku nisu zaduženi pojedini menadžeri, već Evropska komisija.

„Mi radna mesta, vi ne uvodite carine“

„Bio je to format koji se dopao američkom predsedniku“, piše list Velt. „Moćni nemački automobilski bosovi i Tramp. Tri menadžera sa kojima on pravi dil. Obe strane u Vašingtonu imale su svoju misiju. Namera Nemaca bila je da se založe da Tramp ne poveća carine na evropske automobile, kako je stalno pretio. Istovremeno, oni su morali da budu i oprezni, jer, na kraju krajeva, za spoljno-trgovinsku politiku zadužena je Evropska komisija. S druge strane, Trampov motiv je bio da stvori radna mesta. Republikanci, naime, imaju jedan veliki problem: bez obzira što privreda stoji dobro i Trampova politika pretnji i zastrašivanja funkcioniše, on fantazira o renesansi i povratku ’teške industrije’. Najavljuje da će sve prazne fabrike u Mičigenu, Indijani i Ohaju ponovo da pišti i da se iz njih dimi. Ali od toga trenutno nema ništa. Naprotiv, teška industrija sve više propada. Dženeral motors – poznat po kadilaku i ševroletu – namerava da ukine 14.000 radnih mesta i širom sveta ugasi osam fabrika, od toga četiri u SAD. Tramp dakle ne može da igra na kartu Dženeral motorsa i Forda. Ali možda bi Nemci mogli da pomognu? To su možda bili njegovi interesi kada se odlučio da u Belu kuću pozove šefove Dajmlera, Folksvagena i BMW-a?“

Tramp je otvoreno izjavio da očekuje dalje investicije nemačkih automobilskih proizvođača u SAD. Ali preduslov za to je, kako su Trampu ukazali nemački auto-bosovi, da se sadašnji pravni okvir ne pogorša. Velt dalje piše: „Ceče (Dajmler) je oprezno pokušao da američkom predsedniku ponudi dil, rekavši: ’Mi ćemo se pobrinuti za radna mesta, a vi nećete da uvodite nove carine’. Dis (Folksvagen) je Trampu objasnio da porez od 25 odsto po automobilu ne samo da sprečava otvaranje novih radnih mesta u SAD, već i da predstavlja pretnju po postojeća radna mesta u Nemačkoj. On je istovremeno ponudio proširenje saradnje između Folksvagena i Forda kada je reč o proizvodnji pik-ap-vozila. Folskvagen planira da za svoj novi elektro-automobil ’I.D. Crozz’, koji bi na američko tržište trebalo da stigne 2020-21. godine, proizvodne pogone otvori u SAD.“

Bez čvrstih obećanja

Nemački radio Dojčlandfunk na svojoj internet-stranici piše da su šefovi tri najveća nemačka automobilska koncerna, nakon susreta u Beloj kući širili optimizam – tim pre jer „sastanak sa američkim predsednikom Trampom lično, nije ni bio predviđen. Šef Mercedesa Ceče izjavio je tako da je kod američkog predsednika došlo do ’izvesnog pomaka’. Ipak, čvrsta obećanja nemački bosovi nisu dobili, iako su i Dajmler i BMW i Folksvagen najavili dalje investicije u SAD koje se mere milionima.“

Trgovinski deficit SAD sa Nemačkom, kada su u pitanju automobili i autodelovi, iznosi astronomskih 30 milijardi dolara. To je, kako je za CNBC rekao američki ministar trgovine Vilbur Ros, skoro polovina ukupnog trgovinskog deficita sa EU.

Dogovor s Kinom

„Susret nemačkih bosova sa Trampom ocenjuje se i kao pokušaj američkog predsednika da poveća pritisak na evropsku stranu koristeći politiku ’zavadi pa vladaj’. Susret je, inače, naišao na kritike i u Berlinu i u Briselu, odakle je poručeno da trgovinska politika nije pitanje kojim se bave pojedini menadžeri, već da je to stvar Evropske komisije“, podseća Dojčlandfunk.

Frankfurter algemajne cajtung ide korak dalje i tvrdi da je dogovor koji je Tramp postigao s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom tokom samita G20 – dobra vest za nemačke proizvođače automobila: „Tramp je na Tviteru objavio da je Kina izrazila spremnost da carine na uvoz automobila iz SAD sa 40 odsto redukuje na nulu. Peking to još nije potvrdio. Ali taj dogovor bi mogao da bude od velike koristi i za nemačke proizvođače automobila. BMW i Dajmler, zahvaljujući svojim velikim fabrikama u SAD, spadaju u najveće izvoznike automobila iz SAD. Od 800.000 automobila, koliko su nemački koncerni prošle godine proizveli u SAD, 60 odsto je otišlo za izvoz. Istovremeno, u SAD je uvezeno 490.000 automobila koji su nemački automobilski koncerni proizveli van SAD.“

Priredila Jasmina Roze

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Izbor iz štampe | 04.10.2018

Truo kompromis oko dizela

Povezani sadržaji