Optuženi za atentate u Madridu dobio 40.000 godina zatvora

Sedmoro optuženih je oslobodjeno od bilo kakve umešanosti u taj bombaški napad, uključujući i Rabeja Osmana Saida Ahmeda, poznatog kao "Muhamed Egipćanin". On se nalazi u zatvoru u Italiji, pošto je osudjen za pripadnost jednoj medjunarodnoj terorističkoj grupi.

Marokancu Džamalu Zugamu je izrečena maksimalna kazna, koja predvidja više od 40.000 godina zatvora, iako po španskom zakonu on maksimalno može da odsluži 40 godina.

Španac Emilio Suarez Trahoras je proglašen krivim za obezbedjivanje eksploziva za taj teroristički akt i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od nekoliko hiljada godina.

U napadima od 11. marta 2004. na četiri prigradska voza u glavnom gradu Španije ubijeno 192-oje ljudi. Više od 1800 lica je povređeno. Tri i po godine kasnije, očekuju se kazne za počinioce zločina stoleća u Španiji.

Bio je to proces stoleća

Jednostavnu stolicu od svetlog drveta sigurno neće zaboraviti. Svakog od 57 dana sudskog procesa Pilar Manjon je sedela na sa istoj stolici u drugom redu, samo par koraka udaljena od ljudi osumnjičenih da su joj ubili sina. Danas će poslednji put ući u sudnicu - da bi čula presudu.

«Sasvim jednostavno, to bi trebalo da bude kazna za 28 optuženih na osnovu dokaza, izjava svedoka i veštačenja stručnjaka».

Ovo je bilo mamutsko suđenje na kome ništa nije bilo jednostavno. Proučeno je više od 90.000 stranica dokumenata, saslušane stotine svedoka i stručnjaka. Dani kada su se saslušanja ticala eksploziva upotrebljenog u atentatima podsećali su na seminare iz hemije. Nijedan od optuženih nije priznao zločin, čak su poricali i autentičnost rukopisa ili glasova koje su im pripisivali tužioci na osnovu dokaznog materijala.

I pored toga, glavni tužilac, Havijer Saragosa, smatra da ima dovoljno materijala za presudu.

«To su dokazi, a ne spekulacije, što će dovesti do izricanja presude».

Ovo suđenje u Španiji ima ogroman politički značaj – naposletku, atentati su tadašnju konzervativnu vladu koštali mandata – i zato je glavni sudija insistirao na javnosti procesa. Svaki minut suđenja prenošen je na televiziji i preko interneta, sva sudska dokumenta mogu se dobiti na DVD-romu.

Definitivna crta neće biti podvučena, kaže 19-godišnji Antonio Utrera, koji je atentat preživeo ali je ostao delimično paralizovan:

«Najviše bih voleo da se na dan izricanja presuda izbriše sve što se desilo. Ali bilo bi previše egoistično da se zaborave 192 žrtve».