1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Orbanova objava rata EU

26. septembar 2018.

Viktor Orban je ljut zbog aktiviranja člana 7 protiv njegove zemlje. Pritom mu to u stvari savršeno odgovara. To se uklapa u njegovu političku strategiju i nije moglo da se dogodi u boljem trenutku.

https://p.dw.com/p/35X0I
Foto: Getty Images/AFP/F. Isza

Video-klip koji je objavila Orbanova vlada omiljena je tema u Mađarskoj. To je besni krik protiv Evropskog parlamenta koji prati dramatična muzička podloga. „Nećemo se povlačiti pred ucenana!“. I još: „Zaštitimo Mađarsku!“

Video u trajanju od 25 sekundi svojevrsna je reakcija vlade u Budimpešti na Izveštaj o Mađarskoj koji je Evropski parlament usvojio 12. septembra dvotrećinskom većinom. U tom Izveštaju Mađarska je optužena za ozbiljna kršenja zakona i poslužio je kao osnova za aktiviranje Člana 7 Sporazuma Evropske unije.

„Većina Evropskog parlamenta, prijateljski nastrojena prema useljavanju, želi da nas ućutka, jer našu domovinu i Evropu štitimo ogradom“ – čuje se u video-klipu. Pri tom se vide dvoje članova Evropskog parlamenta, holandska poslanica iz redova Zelenih Judit Sargentini (autorke izveštaja o Mađarskoj) i predstavnik belgijskih liberala Gaj Verhofštat. U pozadini je i neoštra fotografija američkoga milijardera poreklom iz Mađarske Džordža Soroša.

Na meti Makron i Merkelova

Taj video-klip deo je kampanje vlade Viktora Orbana, koja se trenutno vodi u svim medijima bliskim tamošnjoj vlasti. U okviru kampanje vladajući političari gotovo svakodnevno napadaju navodno anti-mađarske države i šefove vlada drugih EU-država. Među njima su, pre svih, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. Orban lično optužuje Merkelovu da Mađarskoj želi da uskrati zaštitu njenih granica. A njegova glavna istoričarka, Marija Šmit, piše da kancelarka želi da dovrši plan kralja Vilhelma i Hitlera o germanizaciji Evrope.

Ali ono što se u svemu tome ne vidi, jeste to da izveštaj Sargentinijeve i postupak aktiviranja Člana 7, za Orbana stižu u idealno vreme i savršeno se uklapaju u njegovu političku strategiju. Orbanov dugoročni cilj, kako je sam rekao, jeste EU kao ekonomska unija u kojoj su pitanja vrednosti i vladavine prava u isključivoj nadležnosti država-članica. Kao polugu u tom smislu Orban već duže vreme koristi problem migracija. To je tema koju on uspešno eksploatiše u kampanjama u samoj Mađarskoj kako bi konsolidovao sopstvenu moći. Orban veruje da će u godinama koje dolaze to i dalje biti dominantno društveno pitanje širom Evrope, na osnovu kojeg će on moći da osvaja političke poene.

Deutschland Berlin Viktor Orban und Angela Merkel
Orban optužuje Merkelovu da Mađarskoj želi da uskrati zaštitu njenih granicaFoto: Reuters/A. Schmidt

U skladu s tim, debatu Evropske unije o stanju u Mađarskoj Orban predstavlja kao „osvetu Brisela“ zbog mađarske migrantske politike. Opasnost od migracija, kako je najavio, biće u centru njegove evropske predizborne kampanje. Orban se pri tom nada da će, kako je rekao, biti smenjena „levičarska, liberalna“ većina u Evropskom parlamentu, „prijateljski raspoložena prema migracijama“. Pri tom se do sada neviđena oštrina i antievropsko raspoloženje mogu tumačiti i kao otvorena i konačna objava rata Evropskoj uniji.

Zajedno sa desničarima i populistima

Formalno, Viktor Orban i njegova stranka Fides vode kampanju za izbore za Evropski parlament kao deo Evropske narodne stranke (EPP). Mađarski premijer insistira na tome da njegova stranka i ostane članica EPP, ali želi da se taj stranački savez obaveže na strogu antimigrantsku politiku. Unutar EPP trenutno vlada politička pat-pozicija kada je reč o eventualnom isključenju Orbanovog Fidesa.

U praksi će, međutim, Fides predizbornu kampanju da vodi rame uz rame sa drugim desničarskim populističkim i nacionalističkim strankama i snagama u Evropi. Ponude za saradnju već su stigle od gotovo svih relevantnih snaga iz tog tabora: od Slobodarske partije Austrije (FPÖ), do italijanske Lige (Lega Nord). Ne samo da Orban najavljuje da će, u slučaju isključenja Fidesa iz EPP, formirati savez antimigrantski orijentisanih stranaka – on i lično neguje dobre kontakte s političarima kao što su Gert Vilders (Holandija), Stiv Banon (SAD) ili Mateo Salvini (Italija).

Brisel bez šansi?

Mađarski premijer već sada, na početka predizborne kampanje, beleži malu pobedu protiv Brisela: vlade i vladajuće stranke država Višegradske grupe – pored Mađarske, to su još i Poljska, Češka i Slovačka – najavile su da neće podržati aktiviranje Člana 7 protiv Mađarske. Slične odluke mogle bi da budu donete u Rumuniji, Bugarskoj, pa i u Hrvatskoj. U svakom slučaju, značajan deo poslanika Evropskog parlamenta iz tih zemalja glasao je protiv izveštaja Sargentinijeve. Poljska se već suočava s postupkom pokretanja Člana 7 i postoji mogućnost – ne bez razloga – da i protiv drugih zemalja, poput Rumunije, budu pokrenuti slični postupci.

Orban zna da je pokretanje Člana 7 u praksi gotovo neizvodljivo – da bi se uvele sankcije i Budimpešti oduzelo pravo glasa, u Savetu EU morao bi da vlada potpuni konsenzus, a toga nema ni u slučaju Mađarske, a ni u slučaju Poljske. Bez obzira na to, veliki uspeh za Orbana bilo bi ako bi i sam postupak, još pre početka, doživeo neuspeh. Za to bi moralo da glasa najmanje šest zemalja, ali još ne može da se sagleda kakve su šanse za to. A ako se i to dogodi, Orban bi se onda dugoročno odbranio od nastojanja EU da Mađarsku vrati na put ka pravnoj državi. To bi – za sada – bila njegova najveća pobeda u borbi protiv Brisela.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android