Organizovani kriminal u Srbiji

Većina organizovanih kriminalnih grupa se bavi i ubistvima, ucenama, otmicama i iznudama, navedeno je u podacima MUP-a Srbije dostavljenim agenciji Beta. "Oko 60 odsto tih grupa se bavi krijumčarenjem narkotika, kao jednom od najunosnijih kriminogenih delatnosti, a pored toga prisutno je i krijumčarenje ljudi, trgovina i krijumčarenje vatrenog oružja i municije, organizovana krađa i preprodaja kradenih automobila i organizovano falsifikovanje novca i hartija od vrednosti", navode u MUP-u.

Podaci policije pokazuju da organizovane kriminalne grupe u Srbiji sarađuju sa kriminalnim grupama u regionu i "širem području", kao i da se ta saradnja odvija bez obzira na etničku pripadnost kriminalaca. "Posebno ulogu ima područje Kosova i Metohije koje predstavlja važnu tačku u trgovini i krijumčarenju opojnih droga i trgovini i krijumčarenju ljudi", navodi se u podacima MUP.

U dokumentu se kaže da "pod patronatom četiri najjače organizovane kriminalne grupe iz Albanije (zasnovane na porodičnim i plemenskim vezama) tridesetak albanskih kriminalnih grupa sa Kosova i Metohije kontroliše prvenstveno trgovinu narkoticima, kao i sve oblike organizovane kriminalne delatnosti koje se odvijaju i preko centralne Srbije". Albanski organizovani kriminal je, navodi MUP Srbije, "sve zastupljeniji kriminalni faktor" i na teritoriji susednih država - Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

„Jugoslovenske veze“

Veze pojedinih organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji sa kriminalcima u drugim bivšim jugoslovenskim republikama datiraju još iz perioda ratova na prostoru bivše Jugoslavije. "Svesna te činjenice, Služba MUP-a Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala od samog osnivanja nastoji da održava direktne kontakte sa srodnim jedinicama policije u regionu", naveo je MUP Srbije uz napomenu da policije razmenjuju podatke i preduzimaju

zajedničke akcije.

Prema podacima policije, organizovane kriminalne grupe, koje krijumčare heroin preko teritorije Srbije, snabdevaju se "po znatno nižoj ceni" drogom u Bugarskoj i Turskoj, a potom je švercuju u zapadnu Evropu. "Najveće količine droge koje se krijumčare 'Balkanskim putem droge' namenjene su zemljama zapadne Evrope, dok daleko manje količine ostaju na ilegalnom tržištu narkotika u zemlji".

U poslednje vreme trgovci drogom zaobilaze Srbiju

Tokom prošle godine je uočeno i da, kako je navedeno, grupe koje švercuju drogu "na tradicionalnom 'Balkanskom putu droge' sve češće koriste teritoriju Rumunije i zaobilaze" Srbiju. "Prema analizama, razlog tome je povećana aktivnost MUP-a Srbije i njegova bolja organizovanost, ali i okolnost da je Rumunija postala članica EU i da je smanjena kontrola na graničnim prelazima, a samim tim i olakšano krijumčarenje narkotika u zemlje zapadne Evrope", navedeno je u podacima MUP-a Srbije.

Prema Strategiji Vlade Srbije za borbu protiv droga u Srbiji je u proteklih osam godina povećano korišćenje droga ne samo u gradovima nego i u manjim mestima, a među zavisnicima je sve više mladih i pripadnika svih društvenih grupa. U toj strategiji za borbu protiv droga u periodu od 2009. do 2013. godine se kaže da je u proteklih osam godina u Srbiji zaplenjeno 2.430 kilograma heroina, 15,9 tona marihuane, 71,6 kilograma kokaina, 90,8 kilograma hašisa i 2,14 miliona tableta ekstazija.

Istraživanja o korišćenju droga među građanima Srbije od 15 do 59 godina starosti su potvrdila da je marihuana najčešće korišćena droga koju je probalo 11 odsto građana, a zabeležena je i "blaga tendencija rasta" upotrebe kokaina i sintetičkih droga, navedeno je u toj strategiji, koju je Vlada Srbije usvojila krajem februara.

Autor: Beta

Odgovorni urednik: Dijana Roščić